Boris Stanković radi sa sportistima na mentalnoj pripremi za koju tvrdi da je podjednako bitna kao i fizička za postizanje vrhunskih rezultata. Nakon završetka osnovnih studija na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje Univerziteta u Beogradu, upisao je postdiplomske studije, „psihologiju sporta” u Švedskoj, na Lund univerzitetu, jednom od najprestiznijih u Evropi. Pored toga, završio je i master program na Univerzitetu u Lajpcigu, u Nemačkoj iz iste oblasti.
- Zašto baš psihologija sporta i zbog čega si se odlučio da se time baviš?
Psihologija sporta je oblast koja mene posebno zanima jer sam se sam dugo aktivno bavio sportom, fudbalom i često se susretao sa problemima u vezi sa motivacijom, samopouzdanjem, posvećenosti i znam koliko je to značajno za uspeh u sportu. Pronašao sam specijalizaciju u inostranstvu koja se bavi psihologijom sporta i aplicirao. Kada sam saznao da sam dobio stipendiju za postdiplomske studije nisam se dvoumio ni jednog trenutka. Osim toga, treba imati u vidu da je ova oblast trenutno u ekspanziji i da će savetnici za mentalnu pripremu sportista vremenom biti još traženiji.
- Kakvo je naše poimanje značaja psiholoske pripreme za sportiste u Srbiji u odnosu na druge zemlje?
Mislim da se kod nas još uvek nedovoljno pažnje poklanja psiholoskoj pripremi sportista. U Srbiji još uvek vlada ustaljeno mišljenje da je psihološka priprema potrebna samo kada sportista ima određeni problem, što je velika zabluda. Nasuprot tome, na Zapadu je situacija značajno drugačija što se tiče shvatanja značaja psiholoske pripreme i mnoge ozbiljne ekipe žele takav kadar u svojim redovima. U Americi je odavno ustaljena praksa, kao i u zapadnoj Evropi, gde je sve više praksa da ekipe imaju trenera (“mental coach”) isključivo zaduženog za psiholosku pripremu. Mislim da je za svaku ekipu ili pojedinačnog sportistu od iste vaznosti npr. stručnjak za fizičku pripremu (kondicionu) i stručnjak za mentalnu pripremu. U Srbiji je skoro nezamislivo da profesionalna ekipa nema kondicionog trenera dok se pitanja psihološke pripreme rešavaju nesistematski i u hodu.
- Koliko je psihološka priprema bitan faktor uspeha u sportu i u kojim sportovima je to više izraženo?
Ako uzmemo u obzir da celokupna (integralna) priprema obuhvata fizičku, tehnićko-taktičku i psihološku pripremu, možemo reći da je psihološka priprema jednako važan činilac kao i ostali vidovi pripreme. Može se reći da mentalna snaga u mnogim situacijama i odlučujući faktor koji deli vrhunske od prosečnih sportista. Kada su sportisti na istom kondicionom i tehičko-taktičkom nivou, mentalna pripremljenost je ta odlucujuća determinanta koja bira pobednika.
Ne može se sa sigurnošću tvrditi kome je više ili manje potrebna psihološka priprema, ali je činjenica da je ona ključan preduslov za uspeh u sportu, kako u pojedinačnim tako i u ekipnim sportovima.
- Šta u suštini obuhvata psihološka priprema?
Psihologija sporta obuhvata mentalnu pripremu sportiste, a sve u cilju stvaranja uslova da on u najpotrebnijem trenutku, za vreme takmičenja, bude u mogućnosti da ostvari svoj najbolji rezultat i pruži ono što se objektivno od njega i očekuje. U suštini, psihološka priprema se zasniva na primeni određenih psiholoških metoda i strategija kojima se pozitivno utiče na povećanje motivacije, samopouzdanja, koncentracije, posvećenosti i timskog duha, kao i na razvoj opšte mentalne snage svakog sportiste.
Ne postoji univerzalni način da se pomogne sportisti ili ekipi. Sve zavisi od tipa ličnosti, karakteristika, ali i vrste sporta. Na početku se radi inicijalno testiranje kako bi se utvrdilo u čemu je pojedinac dobar i gde škripi. Zatim se uočavaju mesta gde je najveća mogućnost poboljšanja i pravi se program kako bi se unapredile mentalne sposobnosti. Vrlo je bitno sportistu posmatrati kao ličnost koja se susreće sa izazovima kako na terenu tako i van njega.
- Da li je ovo zanimanje traženo i da li ima perspektivu u Srbiji?
Postoje razlike u poimanju značaja psihološke pripreme kod nas i u svetu ali sam optimista po pitanju razvoja ove oblasti u budućnosti. Ako želimo da idemo u korak sa svetom, pojedinačni sportisti, ekipe i savezi naše zemlje, moraće da posvete više vremena ovom vidu pripreme.
- Za koje naše sportiste smatraš da svoje vrhunske rezultate duguju u velikoj meri i dobroj mentalnoj pripremi?
Najbolji primer je svakako naš teniser Novak Đokovic. On je neverovatno mentalno jak i očigledno je da u svom timu ima odličnog stručnjaka zaduženog za mentalnu pripremu. U poslednjoj godini on je upravo mentalno okrenuo stvari u svoju korist što mu je omogućilo da postane broj jedan. Pre toga imao je uspone i padove, upravo zbog oscilacija na psihičkom planu. Iako svi pričaju o promeni ishrane i izbacivanju glutena iz iste, siguran sam da je jačanje njegove mentalne snage jednako zaslužno za rezultate koje sada postiže. Novak je kao takav, idealan primer za to koliko je psihološka priprema zapravo vazna u vrhunskom sportu i koliko to može da bude i odlučujući faktor u postizanju zacrtanih ciljeva.
Osim njega, izdvojio bih i našu osvajacicu olimpijskog zlata, Milicu Mandić. Ona je stalno naglašavala da je u svom timu imala stručnjaka zaduženog za njenu mentalnu pripremu tokom spremanja za Olimpijske igre. To je još jedan dokaz, kako sistematski rad, tokom dužeg vremenskog perioda na mentalnoj pripremi dovodi do vrhunskih rezultata.
Više informacija o psihološkoj pripremi i njenom značaju možete pronaći na stranici www.mentalnitrening.rs
