Pogledajte kako na jednostavan način i uz male promene navika u ishrani možete da poboljšate zdravlje i da smršate.
JEDITE POLAKO I DUGO ŽVAĆITE
- Namirnice koje su veće i tvrđe i zahtevaju da se dugo žvaću (jabuka, celer, šargarepa ili orasi), okupiraju nas i upošljavaju naša usta duže od hrane kao što je to recimo čips. Vašem telu treba vremena da registruje sitost, pa je zato bolje jesti sporije, ukoliko želite da budete mršaviji.
NAJBOLJA JE PRIRODNO UZGAJANA HRANA
- Krompir raste iz zemlje, a jaje dobijamo od kokoške. Međutim, odakle dolaze grickalice i slatkiši? Ako je odgovor: iz fabrike, zaobiđite ih. Od neobrađene, presne hrane imaćete najviše koristi, tvrde stručnjaci. Termička priprema hrane oduzima joj nutritivne vrednosti kao što su antioksidansi, vlakna, pa čak i kada joj dodaju hemijske zamene, ništa ne može da zameni prirodno uzgajanu hranu.
U VOĆNOM UKUSU NEMA VOĆA
- Ako na pakovanju vidite da piše „sa ukusom…“, to znači da je iz te hrane izvučena njena prava aroma i zamenjena fabričkom. Reč „prirodan“ samo znači da je aditiv biljnog ili životinjskog porekla, što ne mora biti zdravo kao što zvuči. Naučnici su napravili ukuse upotrebljavajući bakterije i nazvali ih zdravim. A zar biste kupili proizvod da na ambalaži piše „sa ukusom bakterije“?
PROČITAJTE SADRŽAJ NA POLEĐINI PROIZVODA
- Ono što piše na prednjoj strani proizvoda je reklama, zato obrnite kutiju da biste otkrili pravu istinu. Što više pomenutih sastojaka, veće su šanse da je hrana obrađena i veštačka, a samim tim i za izbegavanje.
SLADOLEDOM ZADOVOLJITE ŽELJU ZA SLATKIŠIMA
- Kada poželite sladoled, nijedan lajt ili bez holesterola neće moći da vas zadovolji. Ovakva dijetalna hrana će vas ostaviti gladnima i imaćete osećaj da ste prevareni. Stručnjaci savetuju da uzmete zalogaj ili kašiku pravog slatkiša i zadovoljite vaša čula. Potrudite se da vaš izbor bude desert koji sadrži voće ili med.
KALORIJE SE UNOSE I KROZ PIĆE
- Neka pića deluju zdravo zbog boje i pakovanja, kao na primer veštački hladni čajevi i sokovi, a zapravo su zaslađene vode. Nemojte dozvoliti da vas ambalaža zavara. Za zdraviji gutljaj, probajte ceđenu limunadu, mineralnu vodu sa malo limuna ili prirodan ohlađeni čaj.
PROVERITE KAKVO MESO KUPUJETE
- Ako primećujete da se vaša deca pretvaraju u lopte, ko zna šta jedete. Kada birate mesne prerađevine kao što su viršle, kobasice ili paštete, unosite aditive umesto hranljivih materija. Zatražite od vašeg mesara da ono što kupujete iseče ili samelje pred vama.
HRANITE SE MEDITERANSKI
- Ne morate jesti ribu samo kada otputujete na more. Tanjir grilovane ribe i svežeg povrća, ali i čaša vina, mogu bar jednom nedeljno da budu na vašem jelovniku. Mediteranska ishrana umanjuje rizik od bolesti srca, ali održava i vašu vitkost.
NE PRETERUJTE S HRANOM PRE SPAVANJA
- Automobilu je potreban benzin kada se vozi, a ne kada stoji u garaži — zašto bi onda najobimniji obrok bio uveče kada sagorevamo najmanje kalorija? Umesto toga, težite da unesete petsto pedeset kalorija za doručak, petsto za ručak i četristo za večeru, dok bi užina trebalo da iznosi sto kalorija.
UČITE OD VELIKIH KUVARA
- Svi volimo da gledamo majstore kako pripremaju vrhunska jela na TV. Ljudi gledaju ove emisije i misle kako je to za njih naučna fantastika i kako nikad neće moći i sami tako nešto da pripreme. Nije tako. Ukradite od njih neke trikove i poslušajte njihove savete u vezi s pravilnim odabirom svežih namirnica i počnite da pripremate zdravije obroke.
Izvor: Blic-Žena
