Ljudsko telo je neverovatno kompleksan i zapetljan sistem, koji i dalje zbunjuje lekare i istrživače, uprkos hiljadama godina medicinskog znanja. Kao rezultat toga, ne bi trebalo biti iznenađenja da čak i delovi tela i funkcije kojima se bave svaki dan ili bizarne činjenice i objašnjenja budu čudne i za njih.
U daljem tekstu saznajte 100 čudnih, otkačenih i zanimljivih činjenica o ljudskom telu.
Mozak
Ljudski mozak je najsloženiji i najrazumljivi deo ljudske anatommije. Možda postoji mnogo toga što ne znamo, ali evo nekoliko zanimljivih činjenica koje mogu unaprediti naše znanje.
1. Nervni impuls putuje od i do mozga brzinom kao što je 170 milja na sat. Da li ste se ikada zapitali kako možete reagovati tako brzo? To je zbog izuzetno brzog kretanja nervnih impulsa iz mozga na ostatak vašeg tela i obrnuto, činjeći da izgleda kao brzina nekog soprtskog luksuznog automobila.
2. Mozak radi na istu količinu energije kao sijalica od 10 vati. Sećate se slike sijalice iznad glave, kada se javlja neka velika misao nije daleko od istine. Vaš mozak generiše istu količinu energije kao mala sijalica pa čak i kad spavate.
3. Ljudski mozak može držati 5 puta onoliko informacija koliko i enciklopedija Britannica, ili bilo koja druga po tom pitanju. Naučnici još nisu izneli konačan iznos, ali se kapacitet mozga u elektronskom smislu smatra se između 3 ili čak 1000 terabajta…
4. Vaš mozak koristi 20% kiseonika koji ulazi u vaš krvotok. Mozak čini tek oko 2% naše telesne mase, što ga čini jako osetljivimna štete u vezi sa kiseonikom. Dakle, dišite duboku da bi vaš mozak bio srećan…
5. Mozak je mnogo aktivniji noću nego tokom dana. Logično, pomislili biste da se sva komplikovana izračunavanja i zadatci koje radimo u dnevnoj bazi u toku radnog vremena tražila veću snagu mozga, nego kad ležimo u krevetu. Međutim, ispostavilo se suprotno. Kada isključite vaš mozak on se sam uključi…
6. Naučnici smatraju da je IQ veći ukoliko se sećate svojih snova. Iako ovo može biti tačno, nemojte to uzimati kao znak da ste mentalno uskraćeni ako ne možete da se setite svojih snova. Većina od nas se ne seća mnogih snova a i prosečna dužina sna je samo 2-3 sekunde, jedva dovoljno da se i registruje.
7. Neuroni nastavljaju da rastu tokom ljudskog života. Naučnici i doktori su mislili da mozak i nervna tkiva ne mogu da rastu ili da se obnavljaju. Iako ne deluju na isti način kao i tkiva u mnogim drugim delovima tela, neuroni mogu da rastu tokom života, davajući potpuno novu dimenziju u proučavanju mozga i bolesti koje ga se tiču.
8. Informacija putuje u različitim brzinama u različitim tipovima neurona. Nisu svi neuroni isti. Postoji nekoliko različitih tipova unutar tela, mogu biti spori i do 0,5 metara u sekundi ili toliko brzi kao 120 metara u sekundi.
9. Mozak ne oseća bol. Sam mozak nema receptore bola i ne može ga osetiti. To ne znači da se glava ne može povrediti. Mozak je okružen mnoštvom tkiva, nerava i krvnih sudova koji su dosta osetljivi na bol i mogu prouzrokovati glavobolju. 80% mozga je voda.
10. Živac moždanog tkiva su roze i nalik na žele zahvaljujući visokom sadržaju vode tkiva. Zato sledeći put kada se osećate dehidrirano unesite veliku količinu vode….
Kosa i nokti
Oni nisu živi deo vašeg tela. Ali većina ljudi provodi dobar deo vremena brigom o svojoj kosi i noktima. Sledeći put kada idete na šišanje ili manikir, mislite na sledeće činjenice.
11. Dlake na licu rastu brže nego na bilo kom drugom delu tela. U stvari, ako prosečan čovek nikad nije brijao bradu, ona će porasti na više od 30 metara za vreme njegovog života, ta brada biće veća od samog kita ubice.
12. Svakog dana prosečna osova izgubi 60-100 pramenova kose. Osima ako ste već ćelavi, tada nemate razloga za brigu. Vaš gubitak kose će varirati u skladu sa sezonom, od trudnoće, bolesti, ishrane i starosti…
13. Ženska kosa prečnika je oko pola kose muškaraca. Iako to zvuči čudno, ne bi trebalo da bude previše iznenađenja da je kosa muškaraca grublja nego kod žena.
14. Jedan deo ljudske kose može da podrži 3,5 zrna. To je isto kao težina dve pune bombone…
15. Najbrže rastući nokat je na srednjem prstu. Ono što nije poznato je da se rast noktiju odnosi na dužinu prstiju…
16. Postoji toliko dlaka po kvadratnom metru na našem telu, slično kao kod šimpanze. Ljudi nisu sasvim goli majmuni. Imamo puno kose, ali većina nas ima dlake koje su svetle pa se retko vide, ai previše su fine.
17. Plavuše imaju više kose, prirodne naravno. Boja kose odrđuje koliko guste dlake imamo na glavi. Prosečno je 100.000 folikula dlake, od kojih je svaka u stanju da proizvede 20 pojedinačnih tokom života čoveka. Plavuše u proseku imaju 146.000 folikula, a ljudi sa crnom kosom imaju tendenciju da imaju oko 110.000 folikula. Ljudi sa braon kosom spadaju u prosečne pa tako imaju prosek sa 100.000 folikula, crvenokosi imaju najmanje gustu kosu sa prosečno 86.000 folikula.
18. Nokti rastu skoro 4 puta brže. Nokti koji se najviše izlažu i koriste najbrže i rastu. U proseku, nokti na prstima rastu oko jedne desetine inča svakog meseca.
19. Životni vek ljudske kose je od 3-7 godina. Vaše dlake imaju prilično dug životni vek pod uslovom da ne podležu traumama.
20. Moraćete izgubiti više od 50% skalpa vaše dlake da bi neko primetio. Možete izgubiti stotine dlaka dnevno, ali ćete morati da izgubite mnogo više pre nego što vi ili neko drugi primeti.
21. Ljudska kosa je praktično neuništiva. Kosa se ne može uništiti hladnim vremenom, promenom klime, ili drugim prirodnim silama, i ona je otporna na mnoge vrste kiselina i hemikalija…
