Dok jedna vrsta hrane može biti delotvorna za postizanje dobre linije, očuvanje zdravlja i poboljšavanje memorije, sa druge strane, postoje i one koje dokazano loše utiču na moždane funkcije. Stoga, nutricionisti savetuju da sve loše navike u ishrani svedemo na minimum kako bismo smanjili njihov negativni utcaj. Pogledajte 11 vrsta hrane koje, polako ali sigurno, ubijaju vašu inteligenciju.
1. Šećer
- Šećer i njegovi proizvodi nisu loši samo za vašu kilažu već i za vaš mozak. Duga upotreba šećera u ishrani može dovesti do neuroloških problema, a takođe se “petlja” i s vašom memorijom. Šećer takođe nepovoljno utiče na vašu sposobnost učenja zbog čega se savetuje da izbegavate peciva, šećer, kukuruzni sirup i sve ostale proizvode koje imaju visok nivo fruktoze.
2. Alkohol
- Poznato je da alkohol, ukoliko se dugo konzumira, uništava vašu jetru, ali takođe dovodi i do kognitivne disfunkcije ili žargonski rečeno “mozga u magli” (brain fog). Ovo se manifestuje kao osećaj konfuzije, odnosno kao da vam je u glavi oblak koji vam ne dozvoljava da čisto razmišljate, a utiče i na vašu memoriju. Ako vam se nekad desilo da ne možete da se setite naziva neke opštepoznate stvari, ili da niste sigurni da li se nešto stvarno dogodilo ili ste sanjali, ovo može biti posledica konzumacije alkohola koji narušava ravnotežu u mozgu. Srećom, ovi simptomi nestaju kada prestanete da pijete ili smanjite količinu na jedno-dva pića nedeljno.
3. Džank fud (brza hrana)
- Skorašnja studija Univerziteta u Montrealu pokazala je da brza hrana remeti hemijske procese u mozgu što može izazvati simptome povezane sa depresijom i anksioznošću. Pored toga, hrana bogata mastima nepovoljno utiče na lučenje dopamina, hormona zaduženog za sreću i osećaj blagostanja. Dalje, dopamin takođe pospešuje kognitivne funkcije, sposobnost učenja, budnost, motivaciju i memoriju. Zbog svega ovoga važno je izbegavati hranu koja sadrži velike količine masti.
4. Pržena hrana
- Skoro sva prerađena hrana sadrži hemikalije, veštačke boje, aditive, veštačke arome, konzervanse itd… – ovo utiče na ponašanje i kognitivne funkcije tako što dovodi do hiperaktivnosti i kod dece i kod odraslih. Pržena ili prerađena hrana na ulju polako uništava nervne ćelije u mozgu. Ipak, neka ulja opasnija su od drugih – suncokretovo ulje smatra se jednim od najtoksičnijih.
5. Obrađena ili prethodno skuvana hrana
- Isto kao i pržena hrana, prerađene ili prethodno skuvane namirnice takođe negativno utiču na vaš centralni nervni sistem i takođe povećavaju rizik od nastanka degenerativnog poremećaja mozga u kasnijoj životnoj dobi (kao što je Alchajmerova bolest).
6. Previše slana hrana
- Svi znaju da suviše slana hrana utiče na krvni pritisak i da je loša po srce. Takođe, kako istraživanje sugeriše, namirnice koje sadrže velike količine soli mogu uticati i na kognitivne funkcije i poremetiti vašu sposobnost mišljenja. Slana hrana negativno utiče na vašu inteligenciju! Štaviše, konzumiranje slane hrane i nikotina prouzrokuje skoro iste efekte kao droga jer stvara izražene simptome zavisnosti kod odvikavanja iželju za slanom hranom.
7. Žitarice (osim 100% celog zrna)
- Sve vrste žitarica negativno utiču na vaš mozak ali i celokupno zdravlje, osim celih zrna koja su veoma bogata vlaknima i pomažu prevenciji arterijskog starenja. Ako konzumirate prerađene žitarice, vaše telo izloženo je riziku od bržeg starenja, ali i loše memorije. Pokušajte da hidrate zamenite kompeksnijim ugljenim hidratima – dovoljno je da običan hleb zamenite integrlanim.
8. Obrađeni proteini
- Proteini su “cigle” koje grade naše mišiće i veoma su važni u pravilnom funkcionisanju tela. Meso je najbogatiji izvor proteina visokog kvaliteta, ali izbegavajte suviše prerađene proteine kao što su viršle, salame, kobasice i sl. Za razliku od prirodnih proteina koji pomažu vašem telu da razvijaju nervni sistem, prerađeni rade upravo suprotno. Na primer, sveža riba, posebno tuna ili losos, zatim mleko, orasi i semena su prirodni izvori visoko kvalitetnih proteina.
9. Izbegavajte trans-masti po svaku cenu
- Trans-masti uzrokuju seriju zdravstvenih problema, počevši od srčanih smetnji vezanih za povišen holesterol i gojaznost. Ipak, one su veoma loše i za vaš mozak tako što usporavaju njegove funkcije, utiču na reflekse i kvalitet moždane reakcije – i da ne pominjemo da povećavaju rizik od šloga! Trans-masti imaju još efekata na vaš mozak – ako se dugo konzumiraju, mogu dovesti do nekog vida “skupljanja” mozga slično kao kod Alchajmerove bolesti. Ovo se dešava zato što trans-masti polako oštećuju arterije – ovo možete izbeći i smanjiti rizik od moždanog udara tako što ćete ograničiti unos trans-masti.
10. Veštački zaslađivači
- Kada ljudi pokušavaju da smršaju, misle da će to najlakše postići tako što će prirodni šećer zameniti vaštačkim zaslađivačima. Istina jeste da veštački zaslađivači zaista sadrže manje kalorija, ali u stvari mogu nam naneti više štete nego koristi. Ako se koriste duži vremenski period, veštački zaslađivači mogu oštetiti mozak i smanjiti kognitivne kapacitete naročito ako unosite velike količine zaslađivača.
11. Nikotin
- Uprkos činjenici da nikotin nije baš preharmbeni proizvod, ipak predstavlja pravu pošast po vaš mozak i stvara haos ograničavajući protok krvi u ovaj važan organ zajedno sa protokom glukoze i kiseonika. Nikotin ne uzrokuje samo prerano starenje, loš zadah i povećanje rizika od raka pluća, već utiče i na produktivnost i funkciju neurotransmitera zatezanjem kapilara – sitnih krvnih sudova koji imaju ključnu ulogu u moždanim funkcijama, prenosi fitnea.com.
Izvor: 24sata
