U proteklih nekoliko godina, interesovanje za investicionim zlatom u Srbiji beleži stabilan i primetan rast. Samo u prvoj polovini 2025. godine, trgovci su imali povećanu prodaju za četvrtinu u odnosu na isti period lane. Stručnjaci kažu da taj trend nije slučajan.
U vremenu finansijske nesigurnosti, visoke inflacije i slabljenja poverenja u tradicionalne investicione sisteme, fizičko zlato postaje ne samo oblik štednje, već i psihološko utočište – konkretan, opipljiv način da se očuva vrednost, van digitalnog i bankarskog sistema.
Nekada simbol bogova i kraljeva, danas univerzalna „sigurna luka” u ekonomskim olujama, zlato je retka konstanta koja premošćuje milenijume. Sija vekovima, a sjaj mu uprkos digitalnoj ekonomiji, aplikacijama, virtuelnim valutama – ne bledi.
Sigurnost u šaci – sve više ljudi ulaže u zlato
Da krize i rizici povećavaju broj novih investitora u žuti metal, smatra dr Zoran Grubišić, profesor sa Beogradske bankarske akademije. Kako kaže, kada je budućnost neizvesna, mnogi u zlatu vide sigurnost. Premda, kako dodaje, zlato nije za nestrpljive investitore. “U prošlosti je bilo i padova cene, znala je da varira, ali je krize već dve decenije konstantno podižu”, kaže Grubišić.
Georgi Hristov direktor “Tavex zlato&srebro”, slaže se da fizičko investiciono zlato nije namenjeno špekulacijama niti kratkoročnim dobicima. “Njegova svrha nije da donosi, već da čuva. Zato ga smatraju obaveznim stubom svake ozbiljne štedne ili investicione strategije”, objašnjava Hristov. “U kompaniji Tavex jasno vidimo porast interesovanja. U prvih šest meseci ove godine, prodaja zlata porasla je za skoro 25% u poređenju sa istim periodom 2024. Prema našim podacima, među kupcima se nalaze pojedinci svih generacija – od mladih koji tek ulaze u svet ličnih finansija, do starijih koji traže način da sačuvaju plodove dugogodišnje štednje”, kaže Hristov i dodaje da iako se demografski profil nije drastično promenio, jasno se vidi njegovo širenje: „Sve više mladih investitora danas uključuje zlato u svoje portfolije. Dok starije generacije ulažu oko 10% svoje imovine u zlato, mlađi ulažu čak i do 15–17%, često u kombinaciji sa drugim alternativnim investicijama kao što su kriptovalute ili umetnine.”
Naš sagovornik smatra da se u osnovi tog interesa nalazi nešto više od puke finansijske računice, jer kupci zlata žele da imaju direktan, fizički pristup svom bogatstvu, bez posrednika, bez aplikacija i bez banaka.
Prema rečima prof. Grubišića, investitori bi svoj portfolio trebalo da diversifikuju u zavisnosti od spremnosti na rizik, ali da ne igraju samo na “jednu kartu”. “Bez obzira što je poslednjih godina zlato raslo, ne treba sva sredstva uložiti samo na jedno mesto. Za one koji nisu skloni rizikovanju, jedan deo može da bude zlato ili državne i korporativne obveznice”, kaže naš sagovornik i dodaje da je dobro pratiti kako se ponašaju centralne banke. Ako one kupuju zlato, to je dobar pokazatelj.
Srbija se recimo u prvih pet meseci ove godine svrstala među 10 zemalja koje su najviše kupovale zlato za potrebe rezervi. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, kupljeno je 1,7 tona zlata, čime se Srbija kotirala u top 10 na svetskoj listi. Među 163 države, naša zemlja je jedina retkih koja je od 2007. godine isključivo samo kupovala zlato.
Odakle zlatu “sjaj” kroz vekove
“Kroz čitavu ljudsku istoriju zlato je imalo posebnu ulogu – kao valuta, simbol moći, dar bogovima i temelj ekonomskih sistema. Od egipatskih faraona, preko antičkog Rima i srednjovekovnih kovnica, pa sve do savremenih centralnih banaka i investicionih fondova, status zlata kao univerzalne vrednosti ostao je nepromenjen. Njegova boja nalik suncu učinila ga je simbolom bogova, što mu je dodatno dalo značaj koji se zadržao kroz vekove”, kaže Hristov i dodaje da upravo zato nije iznenađenje što i danas, u eri inflacije, ratova i digitalne nesigurnosti, zlato doživljava novi talas poverenja.
Kako kaže, od najstarijih vremena, zlato je prepoznato kao vredan resurs – i to ne samo zbog svoje lepote i retkosti, već i zbog praktičnih osobina. “Ne rđa, lako se deli i transportuje, a njegova količina je prirodno ograničena. Upravo ove osobine učinile su ga idealnim sredstvom razmene, ali i moćnim simbolom prestiža”.
Kako objašnjava, zlato je uvek imalo dvostruku funkciju – kao valuta i kao sredstvo očuvanja vrednosti: “Zlatnici su se uglavnom čuvali, što znači da su korišćeni kao štednja, jer su obično imali previsoku vrednost za svakodnevnu upotrebu. Zbog ovoga i svojih fizičkih osobina, zlato je postalo „kralj metala“, a samim tim i metal kraljeva i vladara. Ta uloga zlata opstaje i danas. I dok digitalne investicije često zahtevaju razumevanje kompleksnih tržišnih alata i algoritama, zlato ostaje jednostavno – jedna unca i dalje vredi koliko pre 2.000 godina”.
Hristov navodi da se funkcija zlata danas dodatno proširila – od medicine do svemirske tehnologije – ali da osnovni princip ostaje: zlato ne gubi vrednost. “Posebno u vremenima kriza, ono ponovo izlazi na površinu. Podaci pokazuju da tokom ekonomskih kriza – a njih je od 1971. bilo sedam – cena zlata prosečno raste za 23%, dok tradicionalna tržišta beleže pad. Štaviše, istraživanja pokazuju i paradoks: kako cena zlata raste, raste i potražnja – svako povećanje cene za 1% dovodi do rasta potražnje za investicionim zlatom za čak 4%.”, navodi Hristov.
Osim racionalnih razloga, zlato nosi i emocionalnu vrednost. “Prema poslednjim podacima Svetskog saveta za zlato, potražnja za zlatnim nakitom iznosi između 40 i 45% ukupne potražnje za zlatom. Ljudi širom sveta vide zlato kao simbol statusa. U zemljama poput Kine i Indije, ono je neizostavni deo svadbenih običaja i porodičnog nasleđa.
U Srbiji, primećuje se sličan obrazac: zlato se i dalje poklanja za krštenja, venčanja i druge važne trenutke, kao izraz stabilnosti i časti”, zaključuje naš sagovornik.
