Brusnica je prirodni antibiotik

Sprečava ulazak bakterija u urinarni trakt, bešiku i bubrege, a postojećima ne dozvoljava da opstanu jer pospešuje njihovo izbacivanje.
Ukusna i osvežavajuća brusnica (Vaccinium macrocarpa), po mišljenju zapadnih stručnjaka, predstavlja najzdravije voće u prehrambenom lancu. I tradicionalna medicina joj odaje priznanje jer malo koja biljka ima tako jako antibiotsko dejstvo. Izuzetno je bogata vitaminom C, koji joj daje specifičan, kiselkast ukus.
Potiče iz Severne Amerike, gde su je starosedeoci koristili kao lek za mnoge bolesti, Indijanci su je “otkrili” doseljenicima u prvoj polovini 17. veka. U Evropu je doputovala mnogo kasnije i njen veliki uticaj na zdravlje nije bio odmah uočen. Danas je brusnica najtraženija u Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj, najvrednija je poljoprivredna kultura američke države Masačusets, glavnog svetskog proizvođača.
Ipak, kod nas se još stidljivo probija do potrošača, u dragocenoj riznici prirode. Osim vitamina C, sadrži i veliku količinu vitamina A, minerala, celuloze i mnogobrojnih hranljivih materija. Može da se jede sveža, suva, smrznuta, a najčešće se konzumira kao sok. Istraživanja su pokazala da tri čaše dnevno povećavaju nivo antioksidanasa i dobrog holesterola (HDL), tako da se smanjuje rizik od bolesti srca i krvnih sudova za čak 40 odsto.
Osvežavajući sok Tri kilograma svežih brusnica ubacite u litar vode i kuvajte dok im korica ne ispuca. Zatim ih ispasirajte, a sok procedite kroz gazu ili cediljku. Dodajte 250 g šećera, kuvajte dva minuta i neprestano skidajte penu. Vreo sok sipajte u zagrejane flašice, ostavite da se ohladi i pijte.
Hipurična kiselina iz ove biljke deluje kao prirodni antibiotik, sa izraženim dejstvom protiv gljivica. Antocijanini i proantocijanini pomažu u obnavljanju ćelija, koje su odgovorne za čulo vida. Zahvaljujući minimalnoj količini šećera, snižava glukozu u krvi i preporučuje se dijabetičarima.
U narodnoj medicini, brusnica se koristi za lečenje urinarnih infekcija. Izuzetno je važna za žene, jer čak 60 procenata dama makar jednom u životu ima taj problem. Infekcije mokraćnih kanala su vrlo uporne, pa se kod trećine pacijentkinja opet jave u godinu dana posle izlečenja. A posebno su im sklone starije osobe, trudnice, žene u menopauzi i postmenopauzi, oboleli od dijabetesa…
Naučna istraživanja su pokazala da kondenzovani tanini u brusnicama sprečavaju ulazak bakterija u urinarni trakt, bešiku i bubrege. A ako su već dospele unutra, sok od brusnica sprečava njihovo lepljenje za zidove urinarnog trakta, zbog čega ih urin lakše izbacuje iz organizma. Ono zbog čega je brusnica postala pravi hit među evropskim potrošačima je uspešno delovanje na najčešću i najnezgodniju bakteriju – ešerihiju koli.
Za brusnicu se tvrdi da je izuzetno efikasna i protiv bakterije Helicobacter pylori, koja je u najvećem procentu kriva za pojavu čira na želucu. Ali da bi se bakterija u potpunosti eliminisala treba svakodnevno, više meseci, da se pije njen sok. Smanjuje i broj bakterija u usnoj duplji, tako sprečava zubni plak i upalu desni. Dokazano je da ima i antikancerogena svojstva, sastojci u njoj suzbijaju rast ćelija raka i njihovo širenje u organizmu.
Kod brusnice nije samo lekovit plod, već i list. U narodnoj medicini se koristi za podizanje imuniteta. Kašičica izmrvljenog suvog lista (ili filter pakovanje) prelije se sa 2 dl vrele vode, poklopi i ostavi da odstoji pet do deset minuta. Procedi se i pije odmah, dok je svež.