Da li je OK imati fetiše?

Seksualni fetiši opisuju se kao nekonvencionalno seksualno ponašanje i mogu biti deo zdravog seksualnog života. Ipak, neki fetiši mogu napraviti problem u odnosima sa prijateljima, porodicom i partnerom.
Pa, kada je okej da zamolite partnerku da u spavaćoj sobi nosi mrežaste čarape i štikle?
Termin „fetiš“ star je stotinu godina. Dolazi od portugalske reči „feitico“ i znači opsesivnu fascinaciju. Danas se fetiš kao reč koristi za opisivanje fantazije, nagona ili ponašanja koji seksualno uzbuđuje nekoga u trajanju od najmanje šest meseci.
Fetiši se mogu odnositi na sve: od delova odeće do delova tela koji nisu genitalije, kao što su na primer stopala. Seksualni fetiši su vrsta parafilije, atipičnog seksualnog ponašanja, koje takođe uključuju aktivnosti kao što su „kros-dresing“, dominacija i potčinjenost.
Mnogi fetišisti drže, trljaju ili njuškaju svoj objekat fiksacije ili traže od svog partnera da ga koristi.
Neki fetišisti nisu u stanju da dožive uzbuđenje bez stimulacije fetišom.
Žensko rublje, visoke potpetice, čizme, kosa, najlon čarape pa i raznolika koža, svila i gumeni objekti takođe mogu biti fetiši. Zatim idu krzna (ljudi koji se oblače u krznena odela), ljudi koji vole dlakave pazuhe i oni koji se oblače kao bebe.
Seksualni terapeuti kažu da su fetišisti najčešće muškarci. Dok žene uživaju da čitaju o nastranim stvarima, fetišizam je mnogo više muška stvar. Od 2 do 4 posto muškaraca ima fetiš koji ih uzbuđuje a većina gledalaca fetiš porno filmova su upravo muškarci.
Eksperti misle da je trauma iz detinjstva zaslužna za ovakvo ponašanje, navodno određeni objekat pruža utehu posle traumatičnog događaja.
Iako nismo sasvim sigurni zašto neki imaju fetiše a neki ne, da li je okej imati fetiš?
Seksualni terapeuti normalno seksualno ponašanje definišu kao „opseg želja i stepen seksualne fluidnost“. Nemanje fleksibilnosti već se fiksirati na jedan stimulus je trenutak kada fetiš stupa na snagu.
Međutim fetiši ne moraju biti prljave tajne kaže terapeut za parove Beri Mekarti i dodaje da fetiši, kao i ostale parafilije, mogu biti smatrane normalnim varijacijama seksualnog ponašanja ukoliko ne uključuju upotrebu sile, decu, javni seks ili samodestruktivno ponašanje. Nezdravi fetiši uključuju sram i tajne.
U mnogo slučajeva ove fiksacije ugrožavaju društveni život, donose uznemirenost i stres.
Velike rasprave se vode o tome da li određene fetiše treba podvesti pod mentalne poremećaje. Neki psihijatri misle da određene parafilije poput lišavanja kiseonika, ne treba svrstati pod mentalne poremećaje dok ne ostave ozbiljne fizičke posledice.
Drugi misle da fetišisti zapravo ne postoje i da su u pitanju samo različita seksualna interesovanja.
Parafilije se inače leče lekovima koji potiskuju libido.
Dok jedni prihvataju svoje fetiše tražeći partnere koji razumeju njihove seksualne preference, drugi idu na savetovanje i na fetiše gledaju kao na problem koji pravi razdor među partnerima.
Za mnoge fetišiste internet je mesto gde mogu naći onlajn zajedinice sa sličnim interesovanjima.
Okej je imati fetiše sve dok oni ne staju na put ličnim i partnerskim odnosima u svakodnevnom životu. Ukoliko se fetiš pretvori u opsesivno ponašanja takođe je u redu potražiti pomož profesionalca.
 
Izvor: B92