Da li je sapun koristan ili štetan po zdravlje

Naučnici su istraživali da li je sapun dobro rešenje kada je reč o ličnoj higijeni.
Hemikalije u gelovima za tuširanje narušava prirodnu ravnotežu bakterija na koži koje štite od akni i ekcema, dok ih kontakt s prljavštinom tera da prepoznaju štetne bacile.
Pre pojave raznih gelova za tuširanje i sapuna ljudi su živeli zdravije. Prali su se vodom i eventualno sapunom koji su sami pravili, ali danas je većini ljudi teško zamisliti da se svaki dan ne nasapunjaju i istuširaju ili okupaju u kadi. Tom navikom uništava se imunitet i narušava prirodni nivo bakterija na koži koje nisu tamo bez razloga. One naime, ako nisu narušene, u dodiru s prljavštinom prepoznaju štetne baterije i kožu štite od, na primer, akni i ekcema.
“Ljudsko telo ima milijarde bakterija kako na koži, tako i u crevima, a njihova prirodna ravnoteža izuzetno je važna za naše zdravlje. Redovni kontakt s prljavštinom uči zajednicu bakterija da prepoznaju koje su loše, a koje ne. Jedino što preporučujem za korišćenje je blagi sapun od organskih sastojaka”, kaže gastroenterolog Robin Čatkan, piše Daily Mail.
Ona dodaje kako je većina antibakterijskih sapuna prepuna jakih hemikalija koje narušavaju ravnotežu bakterija na koži, te da je pranje samo s vodom sasvim dovoljno. Jedina mesta koja treba malo nasapunjati organskim sapunom su delovi ispod pazuha i prepone. Čatkanova tvrdi da nečistoća nije uzrok bolesti, već ubijanje dobrih bakterija, te da je dezinfikacija ruku uz pomoć raznih gelova i vlažnih maramica podjednako nepotrebna.