Da li prava ljubav ne zna za godine

Internetom već neko vreme kruži duhovita elektronska poruka. U njoj se pominju svetske dive poput Tine Tarner, Madone, Dženifer Lopes, Maraje Keri, ali i njihovi partneri, kojih su od svojih lepših polovina mlađi i tridesetak godina.
Poruka se završava rečima: “Još ste sami? Opustite se, vaš dečko se još nije rodio”!
Ova šala zapravo je reakcija na činjenicu da sve više žena ulazi u veze sa (znatno) mlađim muškarcima. “Pelcer” iz svetskog šoubiznisa “primio” se i kod nas, kao protivteža vezama u kojima su u ljubavi mlađa devojka i sredovečni muškarac. Očigledno je da su mnogi tabui razbijeni i da je danas teško ustanoviti kolika razlika u godinama između muškarca i žene se smatra “pristojnom”, društveno prihvatljivom, idealnom. Jer, realnost uvek donosi neke nove, neočekivane odgovore, potkrepljene primerima od krvi i mesa.
– U istraživanjima koja se bave tom tematikom pominje se idealna granica od tri do pet, ili deset godina u korist muškaraca. Takva istraživanja, međutim, imaju određene nedostatake i ne mogu uvek da budu dovoljno pouzdana – kaže psihoterapeut Milica Zarin. – Pretpostavlja se da se partneri bolje razumeju i slažu kada su generacijski bliži. To je nekada tačno, a nekada ne. Ako govorimo o pristojnosti, obično mislimo na ono što je prirodno, što ne upada u oči i ne izaziva odbojnost. Postoje parovi među kojima je razlika u godinama velika, ali neupadljiva, pa tek u razgovoru sa njima to otkrijete. Dopunjuju se, pa imate utisak da je starosna razlika u službi njihovog boljeg funkcionisanja. Sa druge strane, ima parova kod kojih upadljivo primećujete generacijski jaz i ne doživljavate ih kao skladne. Čak i kada ih bolje upoznate, imate utisak da ih spaja jedino obostrana želja da skrenu pažnju na to da im godine nisu problem.
* Zašto su velike razlike gotovo potpuno prihvatljive kada je muškarac mnogo stariji od partnerke, nego u obrnutom slučaju?
– Društveno prihvatljivo je ono što je uobičajeno u određenoj kulturnoj sredini. Muškarac je od davnina snažniji i fizički dominantan partner, u stanju da vodi brigu o porodici. Zatim, do nedavno je bio češći slučaj da je muškarac stariji od žene nego obrnuto, pa smo već navikli na tu sliku i smatramo je prihvatljivom. U modernom dobu mešaju se muške i ženske uloge, brišu jasne granice u ulogama među partnerima i ruše uvrežena tradicionalna pravila u muško-ženskim odnosima, pa su sada češći i brakovi gde su žene starije od muškaraca.
* Da li da je reč o praćenju nekakvih trendova, kao u modi, ili istinskom prestanku robovanju predrasudama da muškarac, naročito na Balkanu, mora da bude stariji od žene?
– Iako je teško generalizovati i pojednostaviti odnose, kada govorimo o situaciji gde je žena starija, ipak moramo makar teoretski da napravimo razliku između parova gde je žena nekoliko godina starija od muškarca i između parova gde je ta razlika 15, 20 i više godina. Kod nas ima mnogo brakova, pogotovo onih koji pripadaju srednjoj i starijoj generaciji, gde su žene starije od partnera nekoliko godina i to je deo kulturnog miljea na Balkanu. Postoje predrasude da žena ne bi trebalo da bude mnogo starija od muškarca, jer se to ne uklapa u naš mentalitet i kulturu. Prihvatanjem svetskih trendova razbili smo tradicionalne obrasce i kodekse ponašanja u partnerskim i ljubavnim odnosima, pa nam je nekada teško da pronađemo pravi put i ostvarimo se emocionalno. Iz toga proizilaze razna eksperimentisanja u vezama i pri odabiru partnera, a granice između ženskih i muških uloga i obaveza su sve bleđe i nepostojanije. Dakle, ako govorimo o sve većem broju ljubavnih parova gde su partnerke mnogo starije od svojih izabranika sigurno možemo istaći povezanost sa praćenjem trendova i sa pokazivanjem i dokazivanjem da smo slobodoumni, širokih shvatanja, da prihvatamo otvoreno i bez straha i bojazni ono što je u trendu. Vreme će da pokaže da li smo istinski u stanju da se suprotstavljamo predrasudama i pomeramo granice kao društvo ili je ovo još jedan novitet kojem smo širom otvorili vrata pre nego što smo kao društvo sazreli.
* Za žene koje se vežu za mnogo starijeg muškarca pronalazi se niz opravdanja i razloga – ona traži sigurnost, očinsku figuru… Šta smo izostavili?
– Vezujemo se i zaljubljujemo u osobe koje se “uklapaju” u naše predstave o ljubavi. U osnovi tih predstava su majka i otac, ali kasnijom transformacijom i sazrevanjem uzori mogu da budu značajni ljudi iz okruženja ili neki imaginarni likovi iz filma, literature. Žena koja bira za partnera dosta starijeg muškarca, čini to pre svega zbog izvesnosti i precizne procene budućnosti – mnogo stariji muškarac je već ostvaren, ima jasan položaj u društvu, izgrađen je kao jedinka i mala je verovatnoća da će se neke osobine ili ponašanja kod njega promeniti. Dakle, u odluci je bitna stabilnost i postojanost budućeg odnosa i partnerki je u ovom slučaju bitnije ono što je ostvareno, nego ono potencijalno što vidi kod partnera. Jedna od predrasuda koja prati ovakve parove je da se odnos zasniva isključivo na koristi, da se mlađe devojke vezuju za starije muškarce radi ostvarivanja nekih drugih ciljeva, materijalnih ili nematerijalnih. U svakom slučaju ovakve odnose ne treba banalizovati. Postoje primeri veoma srećnih i stabilnih brakova u kojima je žena odlučila da život provede sa dosta starijim partnerom, ali postoje i primeri usputnih veza, unapred osuđenih na neuspeh.
* Šta presuđuje da se znatno starija žena i mlađi muškarac upuste u vezu?
– Ona njegovu zainteresovanost za vezu tumači kao spremnost za zajedništvo bez predrasuda. Takve žene sebe doživljavaju kao emancipovane, nezavisne, slobodne i stupanje u vezu sa dosta mlađim muškarcem tumače kao potvrdu samouverenosti. One su često u dobroj fizičkoj kondiciji, lepo izgledaju, dosta ulažu u svoj spoljašnji izgled, pa im veza sa mlađim donosi još jednu potvrdu – da mogu da se izbore sa godinama koje su prošle i da godine nisu prepreka za sreću. Tek posle odsređenog vremena može da se govori da li je veza zasnovana na ljubavi ili je poslužila za očuvanje ega. Kada zaljubljenost prođe često se dešava da ovakve veze nemaju budućnost, ili da muškarac, ako su žene već ostvarene kao majke i finansijski nezavisne, bude odbačen i ostavljen.
* Da li upravo to što ih je na početku spojilo može istovremeno i da ih razdvoji?
– Parovi kod kojih je razlika u godinama veoma izražena, veliki deo veze utroše na dokazivanje da im takva situacija nije problem, pa se na kraju ipak rastave. U većini slučajeva osećaj zaljubljenosti je ono što ih spaja, a prestanak zaljubljenosti kod njih označava i kraj. Veliki broj ovakvih veza u psihološkom smislu ukazuje na pokušaj ega da se izbori sa kompleksima koji ometaju normalno funkcionisanje ličnosti. Kada je odnos na “staklenim nogama”, onda se bilo kakva promena tumači kao ugrožavajuća i pogubna za opstanak same veze. Želje za potomstvom, za izlascima, za druženjem sa drugima, za malo više slobodnog vremena mogu da budu problem, jer drugi partner to tumači kao sopstvenu neadekvatnost i nedovoljnost, što dovodi do nesuglasica, razmirica, svađa i nestabilnosti u odnosu. Ako govorimo o parovima gde postoji neznatna razlika u godinama, situacija je drugačija a osnova za vezu stabilnija. Promene u željama partnera se ne tumače kao ugrožavanje, već kao izazov. Najčešće se partneri trude da izađu jedno drugom u susret bez straha od odbacivanja. Bez obzira na to što je prisutna neznatna razlika u godinama, takvi parovi sazrevaju i razvijaju se zajedno, svesni da je za opstanak veze bitna volja da očuvaju svoju ljubav.
* Znači, izreka da ljubav ne zna za granice u potpunosti važi i za razliku u godinama?
– Ljubav ne zna za granice je tačna izreka o kakvim god razlikama da govorimo. Svako ima autentičnu definiciju ljubavi i svoje predstave o tome šta je ljubav. Tu nema tačnih i pogrešnih odgovora. Ljubav vešto savladava različite prepreke i razlike u godinama, nacionalnu pripadnost, boju kose, mesto stanovanja, obrazovanje, kulturološke razlike… Bitno je da se partneri međusobno dopunjuju i omogućavaju jedno drugom da budu dugoročno srećni u partnerskim odnosima.
* Koji parovi imaju veću šansu da potraju, oni u kojima je mladost na njenoj ili na njegovoj strani?
– Potrajaće one veze u kojima partneri nisu opterećeni razlikom u godinama i oni kojima razlika u godinama nije najvažniji motiv za zajedništvo. Razlika u godinama je samo jedna od karakteristika, ne treba joj pripisivati ključno značenje i u njoj tražiti uzrok i razlog svih problema, nezadovoljstava i nesuglasica. Bez obzira na to šzo postoje razlike, u vezama ili brakovima ostaju oni koji imaju želju da se bore za vezu i upornost da prevaziđu probleme – zaključuje Milica Zarin.