Brza hrana je zapravo legalizovana vrsta droge, upozorava Majkl Mos, novinar “Njujork tajmsa”, koji je tri i po godine istraživao kako velike kompanije uz pomoć soli, šećera i masti u hrani manipulišu potrošačima. Ta tri sastojka deluju na ćelije u mozgu slično kao droga – stvaraju osećaj užitka, pa proizvođači ulažu mnogo da naučnici odrede formule količine sastojaka koja će stvoriti zavisnika od potrošača.
Među ostalima, Mos je razgovarao s istraživačem tržišta Hauardom Moskovicem, koji opisuje stvaranje nove arome za piće Dr. Pepper. Pokazalo se da je kompanija upotrebljavala na desetine formula arome kako bi se postigla ona mera šećera u piću kojoj potrošači neće moći da odole.
Mos kaže kako je tokom istraživanja često morao da odoleva grickanju čipsa. On je bogat masnoćama koje imaju dvostruko više kalorija od šećera, ali za razliku od šećera, ne šalju poruku mozgu da je dosta hrane. Što je još gore, čips je ujedinio štetno trojstvo, jer je bogat skrobom, koji se pretvara u šećer u dodiru s jezikom.
Jedan od primera za to kako se manipuliše kupcima je i jogurt. Kad su kupci počeli da se okreću nemasnim jogurtima, proizvođači su počeli da im dodaju šećer. „Ako pogledate sastav jogurta, neki sadrže isti nivo šećera kao sladoled“, kaže Mos. Evo kako objašnjava još neke primere i razloge zbog kojih potrošači nekim vrstama hrane ne mogu odoleti i upozorava na neke zamke.
Šećer uzbuđuje, a so “traži još”
- So uzbuđuje nepce i šalje poruku mozgu da treba jesti još. Šećer pobuđuje osećaj užitka. Postoje različite vrste šećera, pa i posebni šećeri koji se koriste u proizvodima za decu koji dodatno povećavaju osećaj užitka zbog hrane, a time i zavisnost, dok se zdravije varijante izbegavaju.
Za šest nedelja se rešite namirnica koje izazivaju zavisnost
- Sve što volimo je preslatko, preslano i prejakog ukusa. Prestanite da jedete neku vrstu hrane na šest nedelja, nakon čega ćete, kada je ponovno kupite, verovatno zaključiti da je ono što ste kupovali i uživali jesti preslano, preslatko ili prejakog ukusa.
Ni organska hrana ne sadrži uvek manje soli
- Organska hrana ne mora nužno da sadrži manje soli, šećera ili masti. Proizvođači te hrane koncentrirani su na izbegavanje pesticida. Ako jedete organsko, nije sigurno da je i zdravije u ovom kontekstu. Najbolja odbrana je čitanje deklaracije.
Sagnite se i kupićete zdravije, a često i jeftinije
- Idite u kupovinu sa spiskom. Trgovci nas mame na kupovinu stavljajući određene vrste proizvoda na kraj police ili odmah uz blagajnu. Držite se dela s voćem i povrćem i svežim mesom.
- Proizvodi s najvećim udelom soli, šećera i masti obično su u visini očiju. Radije birajte one koji su na najnižim ili najvišim policama, jer osim što su zdraviji, često su i jeftiniji.
Zavisni od soli, šećera i masti
Na određene vrste hrane mozak reaguje isto kao mozak zavisnika od kokaina i heroina kada dobije dozu, pokazala su skeniranja. Takva je reakcija najčešća i najjača nakon namirnica koje sadrže visok udeo šećera, masti i soli. Hrana čiji je ukus pojačan tim i sličnim dodacima izaziva otpuštanje dopamina, hemijskog jedinjenja koji je vrlo sličan adrenalinu. Istraživanja pokazuju da ljudi koji jedanput osete “nalet” dopamina u mozgu češće posežu za namirnicama koje izazivaju upravo takvu reakciju, odnosno kad god su u prilici, imaju potrebu da jedu više. Taj signal “nagrade” koji se oseća kod povećanog nivoa dopamina jači je od osećaja sitosti i zadovoljstva zbog punog želuca, pa kao rezultat toga ljudi neku hranu mogu trpati u sebe, čak i kada nisu gladni.
Nažalost, na taj se način može razviti i tolerancija na hranu, odnosno jednako kao što raste potreba za hranom, razvija se i osećaj da nas hrana sve manje može zadovoljiti. Naučnici su uvereni da to može biti glavni razlog gojaznosti i toga da neki ljudi nikada ne mogu održati rezultate nakon dijete, iako probleme s hranom mogu imati i oni normalne težine.
Pretpostavka je da njihova tela mogu biti genetski programirana za veću potrošnju kalorija ili da su fizički aktivniji, pa ipak uspevaju da ih potroše. Istraživači sa Univerziteta Jejl razvili su upitnik za identifikaciju ljudi koji su zavisnici od nekih vrsta hrane. Ako odgovorite iskreno na njih i odgovor je na većinu pitanja pozitivan, možete odmah razmisliti i o preporukama kako se osloboditi te zavisnosti.
Bilo koje brašno bolje je od pšeničnog belog
Pšenica se koristi kao brašno, ali i u alkoholnim pićima. Jedna je od najboljih izvora vitamina B, ali obrađeno belo brašno najčešće je siromašno tim vitaminom.
Alternativa: najjednostavniji način da se zameni pšenica je koristiti druge žitarice i druge vrste brašna (kukuruzno, pirinčano, ražano, ječam i zob). Probajte da dan počnete zobenom kašom, uz ručak pojedite pirinčane krekere. Male količine raznih vitamina B može se naći u gotovo svim namirnicama, od semena suncokreta do povrća, mesa, ribe i jaja.
Mleko je zdravo, ali i bogato nezdravim zasićenim mastima
- Mleko je važan izvor belančevina, vitamina D i kalcijuma, pa je bitno za kosti i zube. Takođe je bogato zasićenim masnoćama.
- Alternativa: Vitamina D u malim količinama ima u ribi, posebno srdelama, haringama i lososu. Preporučena dnevna doza unosa kalcijuma je 500 mg na dan za odrasle, koju možete nadomestiti čokoladom ili, još bolje – kozjim ili ovčjim mlekom.
Možete živeti bez zrnca šećera
- Šećer – vašem telu ne treba dodatni šećer, ostatak života mogli biste proživeti bez problema bez zrna šećera, jer ga već ima dovoljno u namirnicama. Daje nam energiju i slatki ukus, koji stimuliše apetit.
- Alternativa: Razne zamene (saharoza, glukoza, dekstroza i laktoza). Hranu možete zasladiti i stevijom.
Šargarepa, repa, pirinač… sve je bolje od kaloričnog prženog krompira
- Krompir je skladište energije, vitamina i minerala. Daje skrob i vlakna pa tako i masu našoj ishrani. Krompirov skrob može se naći u gotovim jelima, supama i varivima.
- Alternativa: Ima ih bezbroj: šargarepa, slatki krompir ili pirinač samo su deo namirnica kojima možete zameniti krompir u obroku.
Znakovi zavisnosti
- Da li često jedete više nego što ste planirali kad se dočepate određenih namirnica?
- Nastavljate da jedete neke namirnice čak i ako više niste gladni?
- Ponekad jedete dok vam ne bude zlo?
- Zabrinete se kad u kući nemate određene vrste hrane, u stanju ste da se obučete i usred noći krenete u potragu?
- Ne možete da smanjiti količine nekih namirnica u ishrani?
- Jedete neke vrste hrane umesto da se posvetite sebi, da odvojite vreme za porodicu ili rekreaciju?
- Imate problema s efikasnošću u školi ili na poslu zbog problema s nekim vrstama hrane i ishranom?
- Nastojite da izbegnete profesionalne i društvene situacije u kojima će biti dostupne određene namirnice, jer ne želite da drugi gledaju kako se prejedate?
- Osećate promene raspoloženja kada smanjite određenu količinu hrane ili odlučite da je izbacite? Nervozni ste, razdražljivi?
- Depresivni ste, neprijatni, gadite se sami sebi i osećate krivicu zbog prežderavanja?
- Jedete sve više da biste se smirili i povećali užitak?
- Anksiozni ste i imate neke telesne simptome zavisnosti?
Istreniraj mozak da se odrekne brze hrane
Nedostatak sna i opšti fizički umor podstiču žudnju za nezdravom hranom u mozgu do te mere da čak i fotografije hamburgera, pice ili čipsa aktiviraju centre koji su zaduženi za osećaj zadovoljstva. Zato kako biste sprečili trpanje praznim kalorijama, najjednostavnije je da se dobro naspavate. Mozak ne razlikuje lažnu od prave gladi pa je “umorno” prejedanje jedan od važnijih okidača gojaznosti, tvrde američki istraživači.
A kako su jedan od okidača nesvesnoa grickanja reklame, svaki put kad vidite na TV-u čipseve, lance brze hrane ili neodoljivu čokoladu, posegnite za celerom, ustanite i prošetajte – važno je samo da stvorite drugu naviku koja je korisna, a dovoljno je jednostavna da je možete obavljati automatski. Za napadae želje za hranom često je kriv i stres, pa pogledajte na sat. Većina “kriza” traje između pet i 20 minuta, pa popijte čašu vode i gledajte na sat. Nosite pri ruci četkicu za zube pa umesto da podlegnete iskušenju, operite zube ili uzmite žvaku s ukusom mentola.
„Čim imate svež, čist ukus u ustima, podsvesno ga ne želite upropastiti“, ističe psiholog Moli Dži.
Izvor: B92-SuperŽena
