Danijel Dej-Luis ušao je u istoriju na 85. dodeli nagrada Američke akademije za film i nauku pošto je postao prvi glumac koji je osvojio tri Oskara za glavnu ulogu. Rođeni Britanac sa prebivalištem u Irskoj ovoga puta je uzeo nagradu za ulogu Abrahama Linkolna u Spilbergovom filmu „Linklon”.
Tom prilikom 55-godišnji Dej-Luis je rekao: „Stvarno ne znam kako se sve ovo dogodilo. Znam da sam dobio mnogo više sreće nego što mi sleduje u životu”. Glumac, poznat po temeljnim metodama „ulaženja u lik”, osvojio je Oskara za „Moje levo stopalo” 1990. i „Biće krvi” 2007. godine.
Dej-Luis je bio vrlo duhovit prilikom preuzimanja trećeg Oskara od koleginice Meril Strip: „Čudna stvar, pre tri ghodine, pre nego što smo odlučili da se zamenimo, ja sam se pripremao za ulogu Margaret Tačer a Meril je bila Stivenov prvi izbor za Linkolna! Voleo bih da vidim tu verziju!” Glumac je odao počast i „predivnom umu, telu i duhu Abrahama Linkolna” i supruzi Rebeki Miler koja je „živela sa nekim vrlo čudnim likovima tokom 16 godina braka sa mnom”.
Kada su ga novinari iza scene pitali da li postoji još neko koga bi voleo da igra, on je odgovorio: „Trenutno ne mogu da se setim nikoga jer prvo moram da odmorim par godina. Ne, zaista mi niko ne pada na pamet. Teško je zamisliti da radim bilo šta drugo posle ovoga”. Glumac, poznat po tome da „postaje” karakter koga tumači sve vreme snimanja (i na setu i van njega), godinu dana se spremao za ulogu Linkolna i pročitao je preko stotinu knjiga o predsedniku. „Možda je reč o krajnjoj samoobmani, ali kod mene funkcioniše”, prokomentarisao je Dej-Luis svoj metod.
On, međutim, nikad ne otkriva detalje procesa koji su ga doveli do nekog lika. Tako je bilo i sa Linkolnom. Čak ni Spilberg nije mnogo pitao: „Jednog dana od Danijela mi je stigao koverat sa kasetom. Kliknuo sam ‘plej’ i čuo kako mi se obraća glas Abrahama Linkolna. To je bio rezultat Danijelovog procesa. Nikada ga nisam pitao kako je postigao taj glas, prosto sam ga prihvatio kao glas 16. predsednika SAD”, kaže reditelj.
Nije bio lak zadatak pronaći glas čoveka koga svako zna i niko ne poznaje. Linkoln je bio prvi američki predsednik koji je dosta fotografisan, ali malo ko je mogao da zamisli njegov glas ili čudan hod. „Mislio sam da je nemoguće udahnuti život Abrahamu Linkolnu”, kazao je Dej-Luis u intervjuu za „Tajm”. „Bio sam stidljiv u njegovoj blizini”. Dosta je pomoglo to što glumac i predsednik imaju istu visinu, tanan stas i pitomu ali moćnu harizmu.
Prvobitno Dej-Luisovo oklevanje nestalo je kada se udubio u istraživanje za ulogu i krčio put ka Linkolnu onako kako bi to činio jedan naučnik. „Istog trena klada počnete da mu prilazite – a ima širokih hodnika koji vas vode ka razumevanju života tog čoveka, kako kroz bogatu arhivu njegovih spisa tako i kroz zapise biografa i njegovih savremenika – deluje vam iznenađujuće pristupačan. Kao da vas sam privlači sebi”.
Izvor: Blic
