Većina dece najviše vremena provodi pred televizorom. Više nego u školskoj klupi i mnogo više nego u razgovoru s roditeljima. Nažalost, danas je skoro nezamislivo da porodica provodi slobodno popodne ili veče bez uključenog televizora, bilo da pomno prate program, bilo da povremeno bacaju pogled na pokretne slike. Zbog svega toga današnja deca većinu saznanja o svetu oko sebe stiču upravo preko malog ekrana.
Budući da toliko vremena provode pred televizorom, najmlađi, hteli ne hteli, s vremena na vreme gledaju ili barem čuju vesti koje su uglavnom loše, pune uznemiravajućih sadržaja o ubistvima, krađama, prirodnim katastrofama, crnim ekonomskim prognozama…
NE PLAŠITE SE TEŠKIH TEMA
Da li deca uopšte treba da gledaju vesti i brinu planetarne brige i kako takvi sadržaji na decu utiču, pitali smo Aleksandru Jovanović Mađar, porodičnog edukatora u Centru za podsticanje razvoja deteta u Novom Sadu.
– Daleko od toga da decu treba posaditi pred ekran kada počnu vesti, ali ne mislim ni da roditelji treba da se plaše negativnog uticaja teških tema na decu. Dok su deca mala, nema razloga za brigu jer ona uglavnom ne pokazuju ni najmanje interesovanje za informativni program. Prosto, to ih ne zanima, pa se jednostavno isključe, a i ono što čuju uglavnom ne razumeju – kaže naša sagovornica.
Dodaje da, ako dete obrati pažnju na sadržaj informativnih emisija, roditelj treba da mu pojasni o čemu se radi ili da ga umiri ukoliko se uplaši i uznemiri.
SPORT, SEKS I KRIMINAL
To se posebno odnosi na decu koja su veoma osetljiva i koja i na vesti više reaguju. S druge strane, tinejdžeri umeju da odvoje uvo i da se zainteresuju za informativne emisije, ali i njih, kaže naša sagovornica, uglavnom zanimaju informacije u vezi sa sportom, izveštaji s koncerata, teme posvećene mladima, događaji u kojima su glavni akteri njihovi vršnjaci, poput ispisivanja grafita.
– Osim toga, tinejdžere zanimaju i sadržaji koji imaju veze sa seksom i kriminalom. U ovom uzrstu deca su posebno povodljiva, lako nasedaju na priče i podložna su manipulacijama, pa roditelji treba da budu oprezni i da s njima otvoreno razgovaraju o svim tim temama.
Treba ih pitati šta misle o određenim temama kako bi reagovali u pojedinim situacijama, kakvi su stavovi njihovih drugara, savetuje Aleksandra Jovanović Mađar, porodični edukator.
Tri uzrasta, tri problema
Rita Princi, australijski psiholog i predstavnik Australijskog veća dece, smatra da roditelji treba da budu upućeni u to šta deca gledaju. Prema tome kako i koliko informacije sa televizije utiču na najmlađe, ona ih je podelila u tri grupe.
Šta da rade roditelji
Od dve do šest godina: pravite se i vi da ne vidite strašne stvari
- U ovim godinama deca imaju ograničene mogućnosti da razlikuju fikciju od realnosti u vestima, tako da gledanje strašnih prizora, ubistava, snimaka prirodnih katastrofa i ratova na njih nema veliko dejstvo.
Od sedam do 12 godina: vesti uvek gledajte zajedno
- Ovo je psihološki najosetljiviji period za decu. U tom uzrastu oni već znaju da prave razliku između mašte i stvarnosti i tada počinju da strahuju od vesti iz stvarnog života. – Zato je u ovim godinama veoma važno da deca ne gledaju vesti sama. Ako ih već gledaju, to treba da rade s roditeljima koji će im, ukoliko je potrebno, pojasniti šta su zaista videli ili čuli – smatra Princi.
Tinejdžeri: kad su raspoloženi, pričajte s njima o vestima
- Oni su dobro zaštićeni od uticaja medija i vesti koje čuju, pa roditelji ne moraju time mnogo da se bave. Uostalom, velika je verovatnoća da će tinejdžeri o vestima koje čuju pre prodiskutovati s prijateljima iz kraja ili vršnjacima u školi.
Izvor: Blic-Žena
