Dosada: prilika za prežderavanje ili kreativnost?

Iako je koncept dosađivanja star koliko i vreme, naučnici još uvek pokušavaju da nađu adekvatnu definiciju za ovo stanje čovekovog uma. Najšire prihvaćena definicija, zasnovana je na pažnji, i kaže da je dosada iskustvo koje podrazumeva da bilo fizički ili psihički želimo da se uključimo u neke aktivnosti, ali to trenutno ne možemo. Ali da li je dosada uvek negativna? Nova istraživanja pokazuju da baš iz ovog iritantnog raspoloženja često nastaju sjajne ideje, čovek kroz maštu kojoj se u tim trenutcima prepušta dolazi do kreativnosti, a dok se dosađuju ljudi i preispituju svoje ciljeve i formulišu nove.
ŠTA ZNAČI DOSADA?
Dosada nije samo manjak eksternih aktivnosti, nju čak mnogo bolje opisuje interni karakter, odnosno činjenica da ponekad i kada ste u društvu, i kada radite, i kada gledate film, sadržaj kome ste posvećeni zapravo ne angažuje pažnju u dovoljnoj meri. Kada sedite kod kuće i gledate kako Kim Kardašijan ne može da se odluči koju od 100 Gučijevih torbi da ponese dok obavlja dnevne obaveze, ili proverite nove postove na instagramu i ni jedna od fotografija vaših prijatelja vam ne deluje inspirativno, osećate jednu vrstu nervoze zbog nedostatka sadržaja koji bi vam zaokupili pažnju.
Međutim, situacija se menja ako ves reklama na televiziji podseti da niste kupili povrće a to ste planirali, pa počnete da se dovijate šta biste mogli da skuvate sutra od onoga što imate u kući. Ili kada počnete da razmišljate šta treba da obavite i kako da to najbrže i najefikasnije uradite. Kada vaš um postane angažovan, bez obzira na to koliko tema o kojoj razmišljate bila trivijalna, izašli ste iz faze dosade i ušli u fazu kreativnosti.
KAD JE DOSADA OPASNA?
Da dosada uvek rezultira kreativnošću, svet bi verovatno bio mnogo lepše mesto. Veoma često dosada dovodi do sasvim drugih efekata, koji ne samo da nisu podsticajni, nego i mogu biti veoma loši za zdravlje. Jedan od uobičajnih simptoma dosade je i proždiranje grickalica, slatkiša i brze hrane.
Teška hrana za tešku prazninu koju čovek kome je dosadno pokušava da popuni. Na osnovu nekih istraživanja, naučnici spekulišu da pripremanje, kuvanje i žvakanje hrane prenosi um iz stanja dosade u stanje zadovoljstva, koje nas privremeno podiže. Ipak moramo biti spremni na to da kad je obrok konačno završen, dosada je tu da nas obuzme ispočetka.
Dosada je takođe i jedan od simptoma različitih psihičkih poremećaja. Jedna studija je pokazala da su ljudi poodložniji dosadi, podložniji i paranoji. U drugom istraživanju naučnici su otkrili da ljudi koji se često dosađuju pate od depresije, anksioznosti i opsesivno- kompulsivnog poremećaja. Zato treba biti na oprezu, jer ako često ne možemo da se odupremo dosadi, to može biti znag ozbiljnijeg mentalnog problema.
A KAD JE DOSADA PODSTICAJNA?
Istraživanja pokazuju da u određenoj dozi, dosada može biti raspoloženje koje nas podstiče i poboljšava kvalitet našeg života. Po ovom istraživanju, aktivnosti poput čitanja ili učešća na sastancima, koje se često smatraju dosadnim, mogu biti velika inspiracija za buđenje kreativnosti. Kada čovekov um ne inspirišu aktivnosti u kojima fizički učestvuje, on je slobodan da odluta u svet mašte, koji je najveće skladište ljudskih ideja.
Druga istraživanja pokazala su da je dosada raspoloženje u kom čovek veoma često ocenjuje svoje ciljeve, vrši njihovu selekciju i stvara nove, umesto onih za koje zaključi da su osuđeni na propast.
Ukoliko na poslu suviše često upadamo u stanje dosade, to bi mogao da bude znak da radimo nešto što našem mozgu nije dovoljno stimulativno. Ovo ne znači da posle nekoliko dana u kojima na poslu nismo osetili valjan izazov treba da damo otkaz. Ipak ako je dosada konstantna i uporna, mogla bi da dovede čoveka do toga da razmisli šta želi od života i da li je odabrao prvu karijeru. Ukoliko posao koji nas ne zadovoljava promenimo i počnemo da radimo nešto što nas ispunjava, kvalitet života se kroz pozitivan stav i mnogo bollje raspoloženje popravlja.
Svi znamo da je iz ovog ili onog razloga dosada ponekad neizbežna, ali poenta je u tome da je prihvatimo u zdravoj dozi i ne dozvolimo da nam preuzme život. Prava doza dosade ne mora biti loša, jer nam daje priliku da se preispitamo i uključimo se u život sa novom energijom i idejama. I Njutn se dosađivao pod drvetom jabuke kad je otkrio gravitaciju.
 
Izvor: B92