Društvo National Geographic proslaviće 13. januara 125 godina postojanja i razvoja ‐ od malog naučnog društva osnovanog da „produbi i proširi geografska znanja”, do danas jedne od najvećih i najpoznatijih naučnoobrazovnih organizacija, koja za cilj ima da inspiriše čovečanstvo na brigu o Zemlji.
Prepoznatljivo po vrhunskim reportažama i fotografijama, mapama i podršci istraživanjima i očuvanju, Društvo će obeležiti ovaj jubilej reafirmišući svoju ulogu pod sloganom „Nova era istraživanja”. To će baciti novo svetlo na avanture, otkrića, kao i na inovacije koje pomeraju granice ljudskog dostignuća i naučnih istraživanja i omogućiti nam da istražimo i razumemo prostore i teme koje ranije nismo mogli ni da zamislimo.
Danas, 125 godina od osnivanja, Društvo National Geographic je jedna od najvećih neprofitnih naučno‐obrazovnih institucija na svetu, čije informacije putem različitih medijskih platformi dobija skoro pola milijarde ljudi svakog meseca.
Reč urednika National Geographica za Srbiju :
„Društvo National Geographic, kao predvodnik „naučnog evangelizma“, ove 2013. godine slavi 125 godina svog postojanja. Časopis National Geographic kao zvanično glasilo Društva pridružiće se proslavi ovog jubileja nizom akcija i događaja, kako u svetu tako i u Srbiji, gde časopis izlazi od novembra 2006. godine. U skladu sa našom misijom, okosnice tih događaja biće nova saznanja, životna sredina, fotografija… i sve ono što će doprineti borbi protiv neznanja i predrasuda. Naravno, članovi Društva i čitaoci u Srbiji će o svemu biti obavešteni putem časopisa i naše internet stranice“, kaže Igor Rill, glavni urednik srpskog izdanja National Geographica.
Rođendan na mreži
„U nedelju, 13. januara u 13 časova po vašingtonskom vremenu, a 19 časova u našoj vremenskoj zoni, održaće se jedinstven događaj putem interneta koji će omogućiti kontakt uživo sa najpoznatijim istraživačima National Geographica: Džejn Gudol, Robertom Balardom i Džejmsom Kameronom. Možete pristupiti preko National Geographic Google+ stranice ili uživo pratiti putem bloga: http://newswatch.nationalgeographic.com/2013/01/03/hangout‐with‐janegoodall‐ james‐cameron‐and‐robert‐ballard/ :
Pošaljite svoje pitanje istraživačima i možda će ono biti postavljeno za vreme prenosa. Postavite svoje pitanje na sledeće načine:
- putem kanala YouTube sa naznakom #NatGeo125
- preko Google+ ili Twittera sa naznakom #NatGeo125,
- komentarom na blogu
O časopisu National Geographic
Časopis u prepoznatljivom žutom okviru je zvanično glasilo Društvo National Geographic. Prvi broj se pojavio u oktobru 1888. godine, a danas izlazi u 34 zemlje sveta na 37 jezika. U Srbiji je prvi broj izašao novembru 2006. godine.
O Društvu National Geographic
Društvo National Geographic osnovano je u Vašingtonu 13. Januara 1888. godine. Na inicijativu pravnika i filantropa Gardinera Grina Habarda, 33 muškarca, mahom naučnici, intelektualci i viđeniji stanovnici Vašingtona okupili su se u klubu „Kosmos“ radi osnivanja društva koje će doprineti produbljivanju i širenju geografskih znanja. Habard je izabran za prvog predsednika Društva. Do danas Društvo je sa preko 10.000 projekata doprinelo boljem poznavanju tla, mora i neba.
Da li ste znali?
- Zastava Društva National Geographic bila je odneta na Mesec; pobodena na Mont Everest; zaronjena na najnižu poznatu tačku na Zemlji, Marijanski rov; postavljena na polove Zemlje.
- Skoro 140 naučnika i istraživača trenutno rade u 90 zemalja sveta na projektima koje podržava National Geographic.
- Pronalazač Aleksander Grejem Bel bio je drugi po redu predsednik Društva National Geographic.
- Žuti pravougaonik, logotip društva, u početku oivičen grančicama hrasta i lovora prvi put je bio na naslovnoj strani časopisa National Geographic u februaru 1910. godine. To je jedini element dizajna koji je opstao do danas.
- Avanture strip junaka Tintina često su bile inspirisane reportažama objavljenim u časopisu National Geographic.
- Tokom Drugog svetskog rata britanski premijer Vinston Čerčil i predsednik SAD-a Frenklin Ruzvelt bili su toliko opčinjeni mapama National Geographica, da su ih koristili i prilikom skiciranja predloženih okupacionih zona posleratne Nemačke.
- Pronalazač National Geographica Greg Maršal postavio je specijalnu kameru „Kriterkam“ na više od 60 životinjskih vrsta, omogućujući tako da saznamo mnogo više o njihovim životima.
- Kolekcija fotografija National Geographica sadrži 11,5 miliona fotografija.
- Osim Titanika, stalni istraživač NationaI Geographica Robert Balard otkrio je mnoge olupine računajući i čuvene brodove „Luzitanija“ i „Bizmark“.
