Posle dužeg vremena stigao nam je jedan SSD iz serije za serverska rešenja. U pitanju je HP MK0120EAVDT. Pripada Midline seriji HP-ovih diskova,a pojavio se sa HP ProLiant G7 serverima. Neke od njegovih karakteristika su:
– 120GB prostora
– SATA SSD
– Hot swap
– SFF – Small Form Factor – 2.5″
– Brzina prenosa 3GB/s
– SLC – Single Layer Cell upis
– Random Reads > 20,000 IOP/s
– Random Writes > 5,000 IOP/s
– Sequential Reads – 230MB/s
– Sequential Writes – 180MB/s
– Radna temepratura – 0°C – 60°C
– Fizička konfiguracija – Logički blokovi veličine – 512 bytes
Šta ga čini posebnim?
Prvo, u pitanju je Samsung-ov SSD. Iako je oznaka na njemu HP, To je Samsingova SM serija Enterprise rešenja. Kontroler i memorijski čipovi su takođe Samsung-ovi. Kontroler je ARM sa AES-256 enkripcijom, memorija je DDR NAND, MBTF (mean time between failures) od oko 2 miliona sati, zaštiton cache-a od nestanka struje, kao i niskom potršnjom struje (ispod 4W).
Spomenuli smo zaštitu cache-a od nestanka struje. Kao što se vidi na slici, postoje 4 superkondezatora prikačena za SSD. Njihova funkcija je da u slučaju nestanka struje zadržava sadržaj keš memorije u ćelijama, kako ne bi bio izgubljen. Njihova prednost u odnosu na običnu bateriju je mnogo brže vreme punjenja po povratku struje, samim tim i veća pouzdanost. Njihov kapacitet je dovoljan da sačuva sadržaj oko 3 meseca.
Sledeća stvar je SLC. Razlika između SLC i MLC (Multi level cell), jeste da SLC može da sadrži samo jedan bit u ćeliji. MLC sa druge strane moće da ih ima više, mada je to obično dva. To znači da bi se u jednoj ćeliji nalazilo binarno 00, 01, 10, ili 11 kao vrednost upisanih podataka. Samim tim, gustina zapisa po ćeliji je veća, pa je i kapacitet samih SSD-ova veći. Međutim, cena za to je veći nivo grešaka prilikom čitanja. MLC kontroleri moraju da budu jači od SLC kontrolera da bi mogli da isprave veći broj grešaka prilikom čitanja. To, naravno, utiče na brzinu prenosa podataka, čineći SLC SSD-ove bržim od MLC. SLC takođe ima efikasnije iskorišćene stranice unutar same memorije, kao i potrošnju struje, iz istog razloga.
HP je u svojim SSD-ovima ugradio do 25% više memorije nego što je deklarisano na samom proizvodu. HP (kao i svi ostali proizvođači) koristi ovaj prostor da bi rasporedio brisanje i pisanje preko više blokova u toku vremena. DA bi se upisala jedna strana od 4KB, potrebo je obrisati oko 1MB NAND blokova. Brisanje blokova povećava performanse upisa, i smanjuje amplifikaciju upisa. Amplifikacija upisa je odnos broja NAND upisa koji su potrebni da bi se upisao podatak koji želimo. Manja amplifikacija produžava život SSD-u. Samim tim napravljeni su sofisticirani algoritmi da remapiraju česte upise na druge fizičke strane (pages) unutar memoriji. HP je razvio i HP SMARTSSD Wear Gauge tehnologiju koja prati i proračunava koliki je preostali radni vek SSD-a, uzimajući u obzir dosadašnji faktor korišćenja, upisa i brisanja. Šalje obaveštenje kada proceni da je disk pri kraju radnog veka, kako bi mogli da ga zamenite novim bez gubitka podataka. Kako je ovaj disk kod nas na spasavanju, moramo da izrazimo smnju u kvalitet tog softvera, ili eventualnu ljudsku grešku.
Svakako sam datum proizvodnje (2009 godina), karakteristike i način proizvodnje ovog diska je dovoljno impresivan da možemo da ga preporučimo klijentima. Za razliku od modernijih SSD-ova, koji imaju mnogo češće otkaze kontrolera i češće dolaze na spasavanje podataka, a proizvedeni su u poslednjih godinu ili dve dana, ovaj disk je radio kontinualno ili skoro sve vreme već pet godina, i tek se sada pojavio kod nas.
Izvor: Data Solutions