Mnogi roditelji ostaju zatečeni kada ustanove da je njihovo dete nešto ukralo. Takođe, većini nije jasno zašto mališani imaju potrebu da to rade.
Psiholozi tvrde da mališani kradu iz nekoliko razloga. Samokontrola je jedan od njih, tačnije, njen nedostatak, pa ako nešto žele, uprkos vaspitanju da nije lepo krasti, ne mogu da odole iskušenju i ne uzmu željeni predmet. Drugi razlog se krije u tome da potrebe deteta nisu zadovoljene, a da roditelji to ne primećuju. Oni smatraju da je najlakši put da do nečega dođu, ukoliko im baš to fali, jeste da uzmu kada im to bude dostupno. Nisu ni svesni, često, svoje loše navike. Na primer, ako detetov drug ima džeparac, a vaše dete nema, može se dogoditi da i ono poželi da mu dajete novac, bez obzira na to što mu spremite užinu. Ukoliko to branite, dete može doći u iskušenje da ukrade novac samo da bi i ono imalo džeparac kao i drugi. Zbog toga osluškujte šta dete želi, budite fleksibilni, ali i pravični prilikom određivanja pravila. Još jedan razlog zbog kojeg deca kradu, jeste nedostatak pažnje. Kako se oseća prazno, uzimanjem stvari pokušava da to “popuni”. Deca koja kradu često su vrlo usamljena, ili imaju probleme sa prijateljima i u školi. Zbog toga posvećujte vreme svom detetu, budite sa njim, razgovarajte i saznajte šta želi i čemu se nada.
Kada uhvatite dete u krađi, reakcija bi trebalo da zavisi od uzrasta, kao i od toga da li se krađa dogodila prvi put. Objasnite mu kakve su posledice zbog krađe. Izbegavajte fizičko kažnjavanje jer se time stvara inat i suprotan efekat.
Izvor: Lepota i zdravlje