Koliko puta nam se dogodilo da radimo nešto i u sebi razmišljamo kako bismo želeli da smo odbili da učinimo nekome uslugu i da smo sada negde drugde, brinemo se o sebi i uživamo. Ali pomisao da nekoga odbijemo u nama razvija osećaj krivice i pomisao da smo sebični.
Otkuda nam ideja da se treba da brinemo za druge ljude i da im činimo usluge ako na taj način štetimo sebi samima? Uče nas da možemo sve samo ako ne štetimo drugima. To pravilo bi trebalo da primenimo i na nas same. Dakle, možemo raditi sve ako time ne štetimo sebi samima i drugim ljudima. OK je pobrinuti se za sebe.
Bez izvinjenja
- Sad kad smo shvatili da je važno brinuti se za sebe i ne štetiti sebi, vreme je da naučimo kako reći ne, odnosno kako molbu šefa, kolega na poslu, prijatelja, partnera, dece i još mnogih drugih jednostavno odbiti. Naravno da sada nećemo ići svetom i svima govoriti ne, ali kada od nas traže nešto što nam nije po volji, što ne želimo i što nam šteti, važno je reći ne.
Posao
- Jednom kad odlučimo da kažemo ne, nakon što smo bezbroj puta pristali na sve što se od nas tražilo, ljudima će biti neobično. Neki će reagovati s nevericom, šalom na naš račun, a neki će se možda i naljutiti i krenuti s bukvicom kakvi smo mi to i slično. Tada je jako važno da ostanemo istrajni i odlučni u svom naumu. Može da nam se dogodi da se pokolebamo ili da zbog osećaja odgovornosti za druge počnemo da obašnjavamo i da se izvinjavamo.
- Ako postoji nešto gore od pristajanja na sve što se od nas traži, onda je to izvinjavanje jer smo to odbili. Tek tada ljudi počnu da nas gnjave i traže od nas da posustanemo u našoj odluci. Osete da smo neodlučni, da smo slabi i odluče nas navesti da uradimo onako kako njima odgovara.
- Nažalost, ljudi kojima nam je tako teško reći ne retko su dobronamerni i nisu spremni da uzvrate uslugu. Iskorišćavaju nas, a mi im to dopuštamo. Zato treba ići hrabro, bez izvinjenja, bez objašnjavanja. Jasno i glasno: ne! I s vremenom će nas ljudi uvažiti kao drugačije, prihvatiće da nas više ne mogu iskorišćavati. Čak će možda io da počnu da nas cene više. Ali mi ćemo zasigurno više ceniti sami sebe.
Postavljanje granica
- Sada kad smo uveli reč ne u svoju svakodnevicu, potrebno je i razmotriti zašto su nam se uopšte događale situacije da se od nas stalno očekivalo da ćemo pomagati drugima i raditi stvari umesto njih. Često ljudi funkcionišu po principu pokušaja. Primer, jednom nas zamole za uslugu i mi pristanemo. Ponove to i drugi put i tada opet pristanemo. Sad se već uočava obrazac ponašanja takvih ljudi i vreme je da se povuče crta. Radi se o postavljanju granica.
- U redu je pomagati drugim ljudima i činiti im usluge. Često drugima činimo dobro jer mislimo da se dobro dobrim vraća i to uglavnom bude tako. Ali, ako imamo posla s ljudima koji nemaju vlastitu granicu u potrebama i nije im bitna ravnopravnost davanja i primanja, potrebno je da im mi pokažemo da mi imamo granicu.
- Dakle, važno je da, za početak, mi znamo koje su naše granice i što nam je u redu, a što nije. Tako da, kada uočimo da neko prelazi naše granice, imamo prikladnu reakciju. Ako ljude pustimo da prelaze naše granice jednom, posle će nam biti teže vratiti ih s druge strane granica. Kako druge ljude upoznajemo sa svojim granicama? Jednostavno im kažemo da nam neko ponašanje nije u redu, da nam ne odgovara i zamolimo ih da to poštuju.
Izvor: 24sata
