Kako gledamo na brak danas

Danas brak za mnoge ljude nije imperativ. Kako danas mladi, ali i oni nešto stariji razmišljaju na ovu temu?
Još od malena skoro sve devojčice razmišljaju kako će izgledati dan njihovog venčanja. Roditelji sanjaju da vide svoje princeze kako koračaju ka oltaru u prelepim venčanicama pred svim svojim prijateljima i rodbinom. Za muškarce je situacija malo drugačija, oni tokom odrastanja ne razmišljaju toliko o braku, što ne znači da u životu ne teže tome da osnuju porodicu sa ženom koju vole. Ili je bar nekada tako bilo.

Danas brak za mnoge ljude nije imperativ. Kako danas mladi, ali i oni nešto stariji razmišljaju na ovu temu? Zašto želimo brak (ili ne želimo)? Šta dobijamo stupanjem u takvu zajednicu, a šta gubimo?
Činjenica je da se u današnje vreme ljudi sve teže odlučuju da stanu na ludi kamen, a i kada se to desi, razvodi su mnogo češći nego pre 30,40 godina. Simptomatično je da svako doba nosi svoje shvatanje i vrednovanje bračne institucije. Brak je u poslednje vreme izgubio na svom značaju i težini.
To pokazuju i podaci Zavoda za statistiku Srbije iz 2007. godine. Svaki peti brak u Srbiji te godine se završio pred sudom. Tada je zaključeno 41.083 braka a 8.722 je pravosnažno razvedeno, poništeno ili proglašeno za nevažeće.

Naredne godine broj razvoda je malo porastao, pa se tako svaki četvrti završio razvodom, što su sociolozi i psiholozi objasnili nastupanjem ekonomske krize.
Na pitanja o braku postoji mnoštvo odgovora, svako ima neko svoje razmišljanje i razloge zašto bi trebalo ili ne stupiti u ovu zajednicu.
Međutim, čini se da ženska populacija ima više poverenja u brak, ako ni zbog čega drugog ono zbog sigurnosti, kako materijalne tako i emotivne.
Ženska razmišljanja
Dame imaju mnogo romantičnije odgovore kada se radi o pitanjima vezanim za brak ali ipak i kod njih logika igra veliku ulogu. One žele da osiguraju svoju vezu sa nekim koga vole, da dobiju neku vrstu priznanja. To je želja da sa nekim podele sve, da se bore za nekoga, da imaju potomstvo, da u nekom nađu podršku, prijatelja, ljubavnika.
Ono što brak oduzima je u izvesnoj meri individualnost, sloboda, integritet jer hteli ne hteli morate da se prilagođavate nekom drugom, da pristajete na razne kompromise i menjate neke navike, ali sve to ne mora uopšte da bude loše ako imate dobar odnos i konstruktivno utičete jedno na drugo.
“Za brak treba biti zreo, znati da je to ta osoba i želeti porodicu sa njom. Kad kažem brak pomislim: treba provesti ceo život sa ovom osobom. Ako znaš da to možeš, onda zašto da ne? Najvažnije je da par bude što više samostalan. Porodice mogu da budu veliki problem, čak i da dovedu do razvoda iako ljubav postoji.
I nikako ne treba deliti životni prostor sa ostatkom porodice. To je u Srbiji teško, ali ja mislim da je finasijska nezavisnost i svaka druga jako važna. Onda su muž i žena okrenuti jedno drugom i računaju jedno na drugo. Još ako zajedno nešto stvore, time je još lepše,” rekla je Marija (27 godina, neudata).
Brak želimo onda kada smo sigurni da je osoba pored nas ta neka naša “druga polovina”. Neko vrlo poseban, jedinstven, pored koga se osećamo sjajno i ko nas menja i čini boljom osobom iz dana u dan. U brak ulazimo sa nekim koga neizmerno poštujemo i za koga smo sigurni da se to poštovanje, i pomalo divljenje, neće izgubiti sa godinama koje dolaze.
Brakom dobijamo zajedništvo, povlastice ukoliko želimo decu, kredit ili smo bolesni. Dobijamo potpunu posvećenost (koja realno može da postoji i bez braka). Čini se da je brak danas samo pokazatelj ozbiljnosti veze koja postoji između dvoje ljudi.
“Brak bi trebalo da bude nešto sveto, jedinstveno i neponovljivo. Najčešće ženska populacija veruje da jeste i zato valjda i želi da se uda. Sa druge strane, mnogi parovi se odlučuju na brak zato što je vreme, zato što biološki sat otkucava i treba imati potomstvo. Mnogi se zadovoljavaju gorim i trenutnim izborom zbog okolnosti.
Činjenice da je veza već duga pa je brak logičan i sledeći korak. Mnogi se umore od traganja za tom pravom osobom pa se na kraju venčaju sa nekim ko se prosto našao tu. Najčešće one prave, velike i moćne ljubavi se završavaju krahom. I mi iako znamo da je možda baš ta osoba bila za nas, venčavamo se nekom drugom u nadi da će i to uspeti. Greška.
Dok ne poželiš da baš sa tom osobom provedeš ceo svoj život, kakav god bio, ne treba da staneš pred matičara već i dalje tragaš, makar nikada ne pronašao svoju drugu polovinu. To je u najmanju ruku pošteno, prema osobi sa kojom smo u vezi i prema sebi,” rekla je Bogdana (30 g, neudata).
Brakom ne bi trebalo da gubimo ništa ako se pametno postavimo i ako imamo nekoga sličnog nama sa druge strane. Međutim u praksi često nije tako. Gubimo individualnost, počinjemo da govorimo u množini, iako sebi ne persiramo. Sve je manje onih trenutaka kada smo sebični a sve više onih koji ispunjavaju neke norme i previše su formalne.
Manje smo kreativni i spontani. To je i razlog što mnogi od nas razmišljaju dugo pre nego što uđu u brak. Činjenica je da svaki čovek ima potrebu da nađe srodnu dušu sa kojom želi da podeli svoje vreme koje je dobio na ulazu u ovaj svet. Od samog rođenja, čovek instinktivno traži nesebično da deli svoje vreme sa roditeljima, braćom, sestrama, prijateljima, društvom, a bračni drug je neminovnost.
Ovde je samo pitanje vremena u smislu sazrevanja i spoznaje svojih želja kako bi u moru ljudi našao osobu sa kojom želis da sklopiš brak. Ono što je od presudnog značaja za uspešan i dugotrajan brak je, kao što bi rekao jedan grčki filozof, da se treba držati svoga kruga i onda nema greške, kaže Ana (37), koja je u braku već 10 godina.
„Ako ne želimo brak, onda sebe doživljavamo kao super ženu ili super muškarca, egocentrično i sebično biće koje je toliko opsednuto idejom da je vreme ono što ne treba deliti, ni sa kim pa ni sa samim sobom. A brakom dobijamo uklapanje, večiti mozaik koji uvek ima potrebu da se unapređuje, suživot u kome ne provodimo mnogo vremena u kome mislimo samo na sebe. Brakom ne gubimo ništa, ne bismo inače pametnije iskoristili vreme”.
Muška razmišljanja
Mnogi u brak ulaze nepromišljeno uopšte ne razmišljajući o tome šta to znači, koje su prednosti, mane, da li je osoba sa kojom ulaze u to neko sa kim bi zaista hteli da provedu ostatak života i dobiju decu.
Ako se dvoje ljudi slažu, razumeju, brak je samo potpis koji ih obavezuje zakonski, a sve ostalo je između njih dvoje – kako funkcionišu, da li žele decu, kako žele da žive.
“Moja iskustva govore nažalost koliko ljudi zapravo u braku lažu sebe i druge. Naravno najveći deo njih ulazi u tu priču iz sopstvene slabosti življenja samih sa sobom pa kao vele samo da sam sa nekim. I onda opet lažu sebe, prave trule kompromise. Opet s druge strane mnogi naprosto ne vole, ne žele obavezu, odgovornost i zbog toga izbegavaju bilo kakvu pomisao ulaska u brak,” kaže Nemanja (40, neoženjen).
Značaj braka je više društvena konvencija, važnija je suština. Postoje mnogi koji su u braku a zapravo su u nefunckionalnim vezama, kao i oni koji nisu, a žive u sreći.
“Brak bez iskrene komunikacije, tolerancije, razumevanja i kopromisa ne znači ništa. Apsolutno nisam protiv braka, ali ne podležite pritisku sredine,” kaže Sava (31, u dugoj, stabilnoj vezi).
Sa druge strane ima i muškaraca koji uopšte ne razmišljaju na temu braka. Jednostavno ga ne žele. Mada i to zavisi od osobe sa kojom su trenutno u vezi, tako da često dolazi i do promene razmišljanja.
“Ne može se o braku imati neko stalno mišljenje, pošto je brak realno besmislen. Ne želim ga jer ne želim da budem licemer. Kako mogu da se obavezujem nekom na večnu ljubav? To je sve budalaština i zaostavština nekih starih vremena. Verujem da ta institucija umire polako. Od braka dobijamo to da kad se razvodimo moramo da prolazimo kroz proceduralni pakao, a gubimo dostojanstvo,” kaže Ivan (34, neoženjen).
Bilo da želite brak ili ne, istina je u tome da niko ne želi da bude sam. Iako se trudimo da naglasimo koliko je važno da živimo kako mi želimo i insistiramo na pravima pojedinaca, svi mi čeznemo za sigurnošću i toplinom intimnog zajedništva sa nekim ko je „lud” za nama. Možda ćemo reći da hoćemo da budemo sami i da želimo malo prostora, ali naša najjača želja, bili mi toga svesni ili ne, jeste da podelimo taj svoj prostor sa nekim ko nas voli i koga volimo. A da li ćemo taj odnos ozvaničiti i nije toliko bitno.