Kako je pisaća mašina uvela dame u svet biznisa

Mašine za kucanje danas su gotovo potpuno nestale iz modernih kancelarija, ali su one odigrale ključnu ulogu pri ulasku žena u poslovni svet. U današnjem poslovanju gotovo po pravili najdosadniji poslovi rezervisani su za žene, pa ćete tako retko naići na muškarca za prijemnim stolom neke firme ili pored fotokopir aparata.
Preplavljivanje kancelarija ženama desilo se vrlo brzo. Tokom 19. veka gotovo da uopšte nije bilo dama u poslovnom okruženju, ali je na kraju tog stoleća njihov broj počeo dramatično da se uvećava. Danas su žene u mnogim firmama čak i u većini, ali, kako je cela priča počela?
Ulazak žena u poslovni svet usko je povezan za mašinama za kucanje. Kucaće mašine, kao i devojke za mašinom, zapravo su američki proizvod koji je , kao i mnogi drugi proizvodi iz te zemlje, preplavio svet.
NEPOPULARNOST IZAZVALA REVOLUCIJU
Prve mašine za kucanje pojavile su se tokom druge polovine 19. veka, i suprotno očekivanom, na tržištu su bile potpuni promašaj. Međutim kako su cene zbog nepopularnosti proizvoda drastično pale, počele su da ih kupuju devojke, ćerke biznismena iz srednje klase.
– Mašine za kucanje kao da su pravljene za ženstvene prste. Devojke su kao stvorene za kucanje, jer ono ne zahteva više teškog rada ili vištine od sviranja klavira – napisao Džon Harison je u priručniku za kucaću mašinu.
Prve žene za pisaćom mašinom bile su uglavnom devojke koje su u ovoj novoj mogućnosti videle svoje oslobađanje od konvencija društva u kom su odrastale i priliku da same obezbede sopstvenu egzistenciju. Te iste žene među prvima su se mogle videti i sa cigarom ili na biciklu. One su postale simbol emancipacije dama.
RAD SA ŽENAMA OPASAN PO MORAL?
U 19. veku bilo je nezamislivo da muškarci rade pored devojaka za pisaćim mašinama, jer bi to moglo da im ugrozi moral. Kako je tačno do toga moglo da dođe ostalo je nejasno, ali je praksa da se muškarci i žene u kancelariji razdvajaju široko prihvaćena. Tako su muškarci imali drugačija zaduženja, poslovni proStor, pravila rada i radne sate, a žene su obično radile na tavanima, u podrumima ili iza paravana, kako muškarci ne bi mogli da ih vide.
Jedan od muških službenika Engleske banke opisao je u svom dnevniku ovaj apsurd. – U redu je sretati žene na ulici i na svim drugim javnim mestima, ali kako one uđu u kancelariju, postaje grešno videti ih. Kada zaposlena žena uđe u kancelariju , kao da je ušetala u zabranjenu tvrđavu u kojoj će se ukoliko je neko vidi pokrenuti lavina svih užasa pakla.
 
Da bi izbegli užase koji su bili mogući ako neko od službenika vidi službenice, one često nisu smele da napuštaju radni prostor ni na pauzi za ručak.Ipak boljitak od zaposlenih žena počeo je brzo da se oseća. Mlade žene želele su da rade, a vaspitavane su tako da budu vredne, pa su mnoga domaćinstva, kada su im se ćerke zaposlile, počela da žive mnogo bolje.
Nakon više od veka, žene se još bore za potpunu ravnopravnost, ali je zahvaljujući pisaćim mašinama, samo pitanje vremena kada više neće biti razloga da se govori o razlikama između polova u zaradi ili u perspektivi na poslu.
VELIKA PREKRETNICA U ENGLESKOJ
Direktor Engleske banke dugo je većao da li je dodatno zapošljavanje žena bilo dobro ili loše za posao. Sa jedne strane, devojke su izostajale sa posla više nego muškarci. Sa druge strane, bile su produktivnije, završavale su više posla sa manje grešaka i nisu tražile unapređenja ili visoke plate. Faktori koji su bili prednost za žene su prevagnuli i upliv žena u poslovni svet Evrope ozvaničen je tako što je Engleska banka na konkursima tražila službenike bilo kog pola.
 
Izvor: Blic-Žena