Na koga će ličiti vaša beba

Genetičari su primetili da se veliki nos ili bilo koja druga izrazito upadljiva crta fizičkog izgleda često prenosi iz generacije u generaciju. Tako će i vaše dete s velikom verovatnoćom naslediti, recimo, kratke prste na rukama, ili kriv mali prst, ili isturen palac na stopalima. 
Gentičari su primetili da se izrazite, upadljive crte često prenose iz gene­racije u generaciju. Kao primer navode usne Habzburgovaca, poznate evropske dinastije. Na sačuvanim portretima imperatora Maksimilijana, Marije Terezije i Alfonsa XII Španskog jasno se vidi da su svi oni imali istu uzanu, isturenu donju vilicu i opuštenu donju usnu, zbog čega imamo utisak da su im usta poluotvorena.
Mi danas znamo kako su se nasleđivale crte fizičkog izgleda Habzburgovaca zbog toga što su oni bili javne ličnosti, stalno u centru pažnje javnosti i zato što su se sačuvali njihovi portreti, ali se upadljive fizičke osobine nasleđuju i kod običnog sveta i prenose se sa generacije na generaciju. Tako će i vaše dete s velikom verovatnoćom naslediti, recimo, kratke prste na rukama, ili kriv mali prst, ili isturen palac na stopalima.
Bata ili seka?
Da li ćete dobiti dečaka ili devojčicu zavisi od toga koja se tatina ćelija spojila s maminom i začela nov život. Pola tatinih polnih ćelija sadrži X hromozome i njihovo spajanje s maminom jajnom ćelijom dovodi do rođenja devojčice, a druga polovina tatinih polnih ćelija sadrži Y hromozome i u njima je programirano rođenje dečaka. U zavisnosti od toga da li će spermatozoid sa X hromozomom biti brži i oploditi jajnu ćeliju ili onaj sa Y hromozomom, dobićete ćerku ili sina.
Očigledno je da na svet dolazi nešto više dečaka nego devojčica, a oni su manje otporni na bolesti jer se svako oštećenje roditeljskih gena odražava prvo na njih. Nećemo se ogrešiti o istinu ako kažemo da svi imamo podjednake šanse da dobijemo sina ili ćerku.
Da li ćerke liče na tate, a sinovi na mame
Uvreženo mišljenje da devojčice češće liče na očeve, a dečaci na majke, naučnici samo delimično potvrđuju. Dečaci nasleđuju samo jedan X hromozom od mame, a taj je bogat genima koji određuju spoljašnji izgled. Tatin X hromozom je siromašan takvim genima. Kod devojčica je situacija drugačija. One dobijaju po jedan X hromozom i od mame i od tate, pa zato imaju podjednake šanse da liče i na jedno i na drugo.
Džin ili patuljak
Teško je prognozirati koliko će dete izrasti. Na tom planu veoma veliki uticaj ima sredina: ishrana, bolesti… Ako je u detinjstvu izbeglo krajnje nepovoljne okolnosti, prognoza izgleda približno ovako: praktično je isključeno da će dete roditelja koji su veoma visoki izrasti svega 150 ili 160 cm, dakle, i ono će biti visoko.
Po pravilu, dete poraste do srednje visine između visine oca i majke. Ali, ako se dete dobro hrani u detinjstvu, ako se mnogo kreće i lepo spava i pri tom u periodu intenzivnog rasta konzumira dovoljno kalcijuma, veliki su izgledi da će premašiti visinu svojih roditelja.
Sve zavisi od kombinacije gena
Za svaku osobinu ili simptom bolesti nije odgovaran samo jedan gen, kao što se ranije mislilo, nego čitava grupa gena. Tako je i za boju očiju nadležan čitav niz gena, koji se svaki put kombinuju na drugačiji način.
Ipak, postoji jedna zakonitost: roditelji s crnim, dakle izuzetno tamnim očima, ne treba da očekuju plavooku bebu. Smeđokose osobe, odnosno osobe s očima boje lešnika, mogu da dobiju plavooko potomstvo, ali su smeđooka deca ipak češća. S velikom dozom verovatnoće može da se kaže da će parovi sa golubijeplavim i plavim očima dobiti decu istih očiju.
Koje će boje biti bebine oči
Već ste čuli da postoje slabi i jaki geni ili, kako kažu genetičari, recesivni i dominantni. Gen za plave oči je slab, dok je onaj za smeđe oči dominantan. Ako dete dobije od jednog roditelja gen za plave oči, a od drugog za smeđe, imaće smeđe oči.
Kad je nasleđivanu boje kose reč, ako su mama i tata svetlokosi, istu nijansu vlasi imaće i njihov naslednik. Ako jedan roditelj ima tamnu kosu, a drugi svetlu, kosa njihovog deteta biće ili tamna ili nijanse između mamine i tatine. Moramo doduše imati na umu da potomci istočnih Slovena u ranom detinjstvu imaju svetlu kosu i tek sa 10-12 godina njihova kosa dobija nijansu koju će imati do starosti.
Kovrdže su dominantna karakteristika. Ako jedan od roditelja ima kovrdžavu ili makar talasastu kosu, velika je verovatnoća da će je imati i njihov potomak.
 
Izvor: Blic-Žena