Najspektakularniji freeski spust u ovoj godini

Znao sam da više nema nazad. To je bilo nešto najstrašnije što sam uradio u životu, kaže Cody Townshed.
Cody Townsend uradio je nešto od čega i najboljim freeski skijašima zastaje dah. Ovaj 31-godišnjak iz Kalifornije izveo je najspektakularniji spust godine. Spuštanje kroz procep između dve stene, koji se nalazi na Aljasci, a zbog izgleda je nazvan “The Crack”, bukvalno je opasno po život. Ta scena samo je jedan deo dokumentarnog filma Days of My Youth.
Evo šta je Cody izjavio popularnom magazinu Outside:
Gde se nalazi ovaj procep? 
– Reći ću da nalazi negde u jugozapadnoj Aljasci samo iz razloga što ne želimo da navedemo ljude do tog mesta. Uočili smo ga slučajno dok smo se vozili helikopterom. Bila je to moja treća poseta tom području i imali smo problema s lošim uslovima. Sneg nije bio dobar za skokove sa litica, pa smo odlučili da potražimo procepe – kaže Townsend.
Rekao si da ste videli nekoliko procepa, ali da je ovaj pobedio.
– Ima ih mnogo, ali ovakav nikada nisam video. Iz helikoptera nisam bio svestan o čemu se tačno radi. U jednom delu je potpuno zatvoren, kao tunel, a to je zaista retkost.
Koliko je strm?
– Na samom vrhu nagib je otprilike 60 stepeni. Prvih 15 metara je gotovo okomito, posle toga se nagib smanjuje na 40 ili 45 stepeni, ni ja ne znam tačno. Verujte da to nije lako odrediti kada idete brzinom od skoro 100 kilometara na sat. 
Sto kilometara? Zar si tako brzo skijao?
– Da, možda i malo brže. Dok sam se takmičio u spustu, umeo sam da idem i preko 140 kilometara na sat. A ovo je bio moj nabrži spust od tih dana. 
Tokom spusta uradio si nekoliko zaokreta. Da li si tako kontrolisao brzinu?
– Izveo sam jedan veći zaokret na vrhu kako bih povratio kontrolu, inače bih završio ko zna gde. Nakon toga sam balansirao. Da sam išao pravo, nikada ne bih mogao da izvedem zaokret na dnu i zabio bih se u zid koji je bio ispred mene. Samo sam se trudio da sneg ne izvuče ono najbolje što je u meni. 
Kolika je širina zidova između dve stene na kraju procepa?
– Rekao bih nešto manje od dva metra. Da sam raširio ruke, verovatno bih mogao da dodirnem oba zida. Verujte da izgleda veoma usko kada se spuštate tom brzinom. 
Koje skije si koristio i zašto si izabrao baš njih?
– Mnogo sam razmišljao kada sam odlučio da uradim ovo. Izabrao sam dva para, ali sam se odlučio za Salomon Rocker 2 122s. Ono što je sjajno kod njih jeste da su vodljive i pogodne za manevar. Veoma brzo mogu da se bace na kantnu, da se vrate na punu podlogu, da se optereti rep. Da sam izabrao uži model, verovatno bih upao dublje u sneg što bi me dovelo u poziciju da moram da pravim veleslalomske zavoje, a tada ne bih uspeo da iskontrolišem brzinu. 
Odmah posle spusta rekao si da je to nešto najstrašnije što si uradio u životu. Da li i sada ostaješ pri tom stavu?
– Definitivno je među tri stvari koje su me najviše uplašile. Kada sam stigao gore, postalo mi je jasno kakav je nagib i koliko je sve usko. Pomislio sam: Bože, moram sve dobro da iskontrolišem. Ulog je bio veliki i skoncentrisao sam se koliko sam mogao. Nije bilo mesta da se zaustavim ili izađem ako nešto pođe po zlu. To je ono, kad se pustiš, više nema nazad. Kad sam prošao procep definitivno sam pomislio da je to nešto najstrašnije što sam ikad uradio – zaključio je ovaj hrabri freeskier.
Više možete saznati na ovom link-u