Naučnici sa Univerziteta u Oksfordu na pragu su dešifrovanja najstarijeg svetskog sistema pisma do sada nedekodiranog, koje je pet hiljada godina čuvalo svoju tajnu.
Proto-elamitsko pismo korišćeno je između 3.200 i 2.900 godine
pre n.e. u regionu kojio se danas nalazi na jugozapadu Irana
Međunarodni istraživački projekat već baca svetlo na izgubljenu zajednicu sa Bliskog istoka iz bronzanog doba, u kojoj su radili robovi na ivici gladi.
“Mislim da ćemo konačno odgonetnuti ovu zagonetku”, izjavio je Džejkob Dal, profesor na koledžu Volfson u Oksfordu i direktor Odeljenja za istraživanja drevnog sveta.
Do sada je profesor Dal dešifrovao 1.200 znakova, ali on kaže da posle više od deset godina istraživanja još mnogo toga ostaje nepoznato, pa čak i tako obične reči kao što su “krava” ili “stoka”. Ali je interesantno da je u pitanju jezik koji je prvi koristio slogove.
Na pitanje zbog čega je do sada bilo toliko teško dekodirati elemitsko pismo, profesor Dal kaže da originalni tekst sadrži mnogo grešaka, i da je zbog toga jako teško ustanoviti konzistentni šablon. Za ovo nije kriv samo loš dan onoga ko je klesao tablice, kako kaže profesor Dal, već izgleda da nije postojao ustaljeni “bukvar”, pa se stoga nije ni mogla očekivati tačnost u pisanju.
Uskoro je sistem pisma postao iskvaren a potom je potpuno nestao posle samo nekoliko stotina godina. Zapravo, reč je pisanom, ali ne i govornom jeziku, a profesor Dal kaže da je proto-elemitski jezik istorijski značajan po tome što je prvi zabeležen slučaj da je jedno društvo prihvatilo pismo druge susedne grupe, tačnije iz Mesopotamije, a potom su napravili potpuno drugačiji niz simbola.
“Gospodar stotine” – vladar koji upravlja sa stotinu duša
I pored toga što nije rastumačio sve simbole, profesor Dal kaže da je moguće razumeti kontekst poruka na glinenim pločama, pogotovo jer je korišćen i numerički sistem, pa se može zaključiti da se natpisi odnose na vlasništvo nad zemljom i na prihode, što će reći da nije reč o poeziji.
Radi se o jednostavnoj poljoprivrednoj zajednici, u kojoj su vladala gazdinstva, ispod kojih je dolazio srednji sloj moćnika, dok su na samom dnu bili radnici, prema kojima su se odnosili kao “prema stoci sa imenom”.
Vladari su nosili titule ili imena koja su odražavala njihov status. Tako je “gospodar stotine” bilo ime za čoveka koji je pod kontrolom imao stotinu duša.
Ječam bio glavna namirnica, pravili i pivo
Glavna namirnica im je bila ječam od koga su spremali neku vrstu kaše ili čorbe, i pili su slabo pivo. Radnici su dobijali tek toliko hrane da ostanu na ivici gladi, dok je bogatiji sloj uživao u jogurtu, siru i medu.
Tajno oružje profesora Dala je činjenica da rukopis može da vidi mnogo jasnije nego ikada do sada. U prostoriji na vrhu muzeja Ašmolijan u Oksfordu, u velikoj zatamnjenoj kupoli treperi svetlo.
Aparat koji proizvodi trepćuće svetlo omogućava najdetaljnije i visokokvalitetne fotografije čudnih simbola urezanih u glinene ploče, na kome bi i Indijana Džons pozavideo, a koristi se kako bi se dešifrovalo proto-elamitsko pismo, korišćeno između 3.200 i 2.900 godine pre n.e. u regionu kojio se danas nalazi na jugozapadu Irana.
Aparat koji predstavlja sistem za transformaciju refleksije, koristi kombinaciju 76 odvojenih fotografskih svetala i kompjuter kako bi se uhvatio svaki urez i brazda na površini glinene ploče. On, takođe, omogućava okretanje virtuelne slike pri čemu je svaki njen delić izložen svetlu. Slike će biti dostupne javnosti, kako bi se uključio što veći broj akademika u ovaj projekat.
Tablice kriju iznenađenje
Iako sadrže brojne prikaze životinja i mitskih likova, profesor Dal kaže da nema ljudskih likova, čak ni predstave ljudske ruke ili oka, na primer. Da li se radi o kulturološkom ili religijskom tabuu, pita se profesor Dal?
Izvor: Blic
