Neverstvo više nije bitno

Da li je moguće da neverstvo više nije najgora stvar koja može da se desi nekom paru? U vreme višestrukih brakova i serijskih veza, da li je nestao strah od izdaje?
Bogati i moćni ljudi – od Vejna Runija do Bila Klintona i Dominika Štros-Kana dokazano mogu da se „izvuku“ bez obzira na prevaru i vrate se svojim ženama, ali čini se da izdaja ljubavi i bračnih zaveta više nije razlog za razvod ni kod „običnih“ parova.

U jednoj britanskoj studiji o razvodima, vanbračne afere više nisu vodeći razlog zbog kog se parovi razilaze. Neverstvo je zamenjeno „udaljavanjem“ i „odljubljivanjem“ što su danas glavni motivi da ljudi rasture brak.
Međutim, tema nije tako jednostavna.
Nema sumnje da prevara i te kako izbacuje iz ležišta brak ili vezu, a jednog od partnera veoma povređuje.
Ono što se promenilo su stavovi kada je reč o sramoti i tajnosti koja okružuje neverstvo i tome da ono ne mora značiti večnu propast veze.
Jedan od glavnih razloga koji takve brakove drži na okupu su deca. Ne želeći da povrede decu rasturanjem porodice, roditelji usput ponovo traže zajednički jezik sa više ili manje uspeha.
Veliku pomoć u takvim situacijama donose konsultacije kod psihologa gde se u paru radi na poboljšanju povezanosti i obnavljanju seksualne privlačnosti.
Prevare među slavnim
Članovi britanske kraljevske porodice nisu imali mnogo problema kada je u javnost dospevao njihov „prljav veš“.
Mrlje preljubništva kod Čarlsa koji je i posle razvoda od Lejdi Di nastavio vezu sa Kamilom Parker Bouls, nisu prve kod prinčeva od Velsa.
Edvard Albert, prethodni nosilac te titule, varao je svoju ženu Aleksandru od Danske sa Kamilinom prabakom Elis Kepel.
Princeza Aleksandra je tada govorila da je zadivljena Kepelinom diskretnošću, što nije bio slučaj sa prethodnim ljubavnicama njenog muža.
Kada je reč o francuskom pomirljivošću sa preljubom, možda i najbolji pokazatelj je veza Pola Sartra i Simon de Bovari. Njihovu vezu koja je trajala do kraja života prihvatali su i njihovi supružnici.
Danas je u sličnoj poziciji En Sinkler, supruga Dominika Štros-Kana koja uz svog čoveka stoji bez obzira na optužbe o njegovom navodnom seksualnom napadu na sobaricu u Njujorku. Štaviše, ona radi dobrobiti opstanka braka žmuri na njegovu 20-godišnju „karijeru“ u preljubama.
Neki terapeuti veruju da nevernost ne treba osuđivati, nego razumeti.
Ester Perel, terapeut za parove u Njujorku se zalaže za još racionalniji stav. Vanbračne afere, smatra ona, su način da se pojedinac istraži i obnoci svoj seksualni život.
Iako se slaže da postoje traume zbog preljubništva, smatra da je u takvim slučajevima neophodna doza tolerancije.
Nema pouzdanih statistika kada je reč o neverstvima, ali se prema iskustvima psihologa može zaključiti da u celini uzev, muškarci češće od žena čine preljubu, ali žene ih u poslednje vreme prestižu.
Prema rečima Žanet Ribštajn, profesora psihologije na Univerzitetu u Ekseteru, prilike za žene spremne na neverstvo nikada nisu bile bolje.
Pošto se vrate sa posla i završe sa brogom o deci, putuju na poslovne puteve ili sa prijateljicama ili ljubavnika pronađu putem interneta.
Ipak, čini se da je preljubu u savremenom svetu moguće pretrpeti, oprostiti ili prihvatiti.
Međutim, kada umre i posledn ja iskra ljubavi, moderni brak umire s njom.
Da li biste vi oprostili neverstvo?