Ono što znamo o zasićenim mastima je laž

Priča o štetnosti zasićenih masti započela je još u 50-im godinama prošloga veka i od tada većina ljudi veruje da su one štetne i da ih treba izbegavati.
Opšte je poznato to da zasićene masti nisu zdrave i da uzrokuju čitav niz zdravstvenih problema, ponajviše one sa srcem i krvnim pritiskom. Već 50 godina ljudi veruju u to, ali u poslednje vreme pojavljuju se informacije koje ovo verovanje itekako dovode u pitanje. Da li su zasićene masti zaista toliko štetne i treba li ih izbegavati u širokom luku?
Odgovore na ova, ali i mnoga druga pitanja, dala je istraživačka novinarka Nina Teičolz u svojoj knjizi “The Big Fat Surprise: Why Butter, Meat, and Cheese Belong in a Healthy Diet”. Njenu knjigu mnogi smatraju hrabrom jer danas i nije baš pametno govoriti protiv raširenog verovanja o štetnosti zasićenih masti. To je verovatno i razlog zašto mnogi ne žele da govore ništa o tome, a o čemu piše i sama Nina Teičolz.
Kako navodi, mnogi su stručnjaci razmišljali o tome da ‘raskrinkaju’ ovo verovanje, ali su na kraju odustali jer si nisu hteli da narušavaju ugled i jer bi to bilo profesionalno samoubistvo. Ipak, jedan se stručnjak odlučio na taj korak nakon što je godinama razmišljao o njemu. Reč je o poznatom nutricionisti Rolandu M. Krausu.
On je analizirao brojna istraživanja i dobijene rezultate koje je potom upoređivao sa naučnom literaturom. Rezultat njegovog rada objavljen je 2010, a u svom izveštaju tvrdi da nema dokaza da zasićene masti izazivaju bolesti srca.
Nekoliko meseci kasnije to je utvrdila i grupa naučnika s Kembridža i Harvarda.
Milioni dolara potrošeni su za istraživanja, ali konkretnih dokaza – nema
Priča o štetnosti zasićenih masti započela je još u 50-im godinama prošlog veka. Započeo ju je Ansel Kiz, patolog sa Univerziteta Minesota. Budući da je u to vreme počeo da se povećava broj umrlih zbog srčanih bolesti, bilo je potrebno naći razlog za to i objasniti ga javnosti. Kiz je za sve optužio zasićene masti iako, kako piše Teičoloz, za to nije imao dobre dokaze niti je sproveo ozbiljna istraživanja.
Međutim, ovaj agresivan i vrlo uverljiv lekar uspeo je da ubedi mase kojima je trebalo objašnjenje da su upravo zasićene masti glavni krivac za sve. I tako su se njegove preporuke našle u zdravstvenom vodiču Američkog udruženja za srce 1961. Od tada se priča samo širila i zadržala se sve do današnjih dana.
Ovo rašireno verovanje čudi i britanske stručnjake. Ugledni britanski kardiolog Majkl Oliver već neko vreme ukazuje na manjkavosti Kizove teze.
“Uzmimo za primer Masai ratnike. Oni jedu isključivo meso, mleko i krv, ne jedu povrće, a ipak nisu gojazni, nemaju problema sa holesterolom i imaju zdrava srca, čak i u starijoj dobi”, ističe Oliver u jednom od svojih članaka.
Masai ratnici nisu jedini primer koji dovodi u pitanje verovanje o zasićenim mastima i sve više naučnika poslednjih godina počinje da preispituje Kizove teze.
“Pola veka pratili smo Kizove savete. Milioni dolara potrošeni su za dokazivanje njegovih teza, ali uprkos tome one nisu valjano potvrđene. I uprkos verovanju o štetnosti masti, i danas imamo stotine hiljada gojaznih ljudi, probleme s dijabetesom i srčane bolesti. Očigledno je da njegova teza ne drži vodu i zato je hitno potrebno ispitati alternativne ideje o zasićenim mastima”, naglašava Teičolz u svojoj knjizi.