Ajfelova kula u Parizu najskuplja je evropska građevina procenjena na 435 milijardi evra, zaključak je studije koju je naručila Privredna komora okruga Monce i Brijance, u italijanskoj pokrajini Lombardiji. Da bi utvrdili monetarnu vrednost spomenika, istraživači su ocenjivali njegov izgled, estetske kvalitete i brendiranje.
Ajfelov toranj
Visok 324 metra, podignut je 1889. godine kao kapija Svetske izložbe priređene na 100. godišnjicu Francuske revolucije. Ovaj zaštitini znak Pariza, nazvan po svom idejnom tvorcu inženjeru Gistavu Ajfelu, spada u najposećeniju svetsku atrakciju, na koju se samo prošle godine popelo 7,1 miliona turista.
U vreme izgradnje toranj je bio predmet žučnih kritika kako onih koju su sumnjali u izvodljivost poduhvata, tako i onih koji su imali estetske zamerke na “tu hrpu gvožđa koja bode oči”. Tako je slavni pisac Gi de Mopasan ručavao u jednom od restorana na tornju jer je to bilo jedino mesto u gradu na kome mu ta gvozdena rugoba nije kvarila pogled.
Od otvaranja, Ajfelovu kulu je posetilo čak 200 miliona ljudi i ona je i danas deseta po visini svetska građevina “rešetkaste” konstrukcije. Toranj je prvobitno imao dozvolu na 20 godina, posle čega je trebalo da bude demontiran. Ali pošto se pokazalo da je dragocen kao komunikacioni toranj, gradski oci su odlučili da ostane trajan simbol Grada svetlosti.
U Prvom svetskom ratu njegovi moćni radio-odašiljači ometali su komunikaciju između nemačkih jedinica, čime je usporeno njihovo napredovanje na Pariz i potpomognuta pobeda saveznika u bici na Marni.
Koloseum u Rimu
Procenjen na 91 milijardu evra
Rimski Koloseum sledeći je na listi navrednijih. Izgradnja amfiteatra, u kome su se održavale borbe gladijatora, trajala je jednu deceniju i okončana je oko 80. godine naše ere. Godišnje ga poseti četiri miliona turista.
Sagrada familija, Barselona
Sagrada familija, ili Sveta porodica, u Barseloni, vredi 90 milijardi evra.
Ova rimokatolička bazilika, remek-delo slavnog katalonskog arhitekte Antonija Gaudija, još nije dovršena. Crkva je uvršćena u Uneskovu listu svetske baštine i godišnje je poseti više od tri miliona ljudi.
Katedrala Duomo, Milano
Procenjena na 82 milijarde evra
Ova impresivna crkva građena je skoro šest vekova i četvrta je po veličini katedrala u svetu, a najveća u Italiji. Spada u remek dela gotske arhitekture, a radovi na njoj i dalje traju. Godišnje je poseti oko pet miliona ljudi.
Londonski tauer
Srednjovekovna tvrđava na Temzi, procenjena na 71 milijardu evra
Stara je 1.000 godina. Od 1988. nalazi se na Uneskovoj listi svetske baštine. Iako je građena kao bedem od osvajača, mnogo je poznatija kao zatvor i gublilište kraljevih protivnika. Godišnje je poseti više od dva miliona ljudi.
Prado u Madridu
Muzej procenjen na 58 milijardi evra
Poseduje jednu od najvećih svetskih kolekcija umetničkih slika, među kojima su najpoznatija remek dela El Greka, Dijega Velaskeza i Fransiska Goje. Godišnje ih pogleda 2,9 miliona turista.
Stounhendž, Britanija
Procenjen na 10 milijardi evra.
Potiče iz preistorijskog kamenog doba i jedan je od najpoznatijih svetskih spomenika, pre svega zbog misterije u vezi sa njegovim nastankom pre savremene ere opreme koja bi omogućila podizanje ogromnih kamenih blokova. Poseti ga oko milion ljudi godišnje.
Bela kuća u Vašingtonu
Procenjana na 80 milijardi evra
Ova zgrada se našla na ovom spisku, iako ne spada u evropske spomenike. Projektovao ju je Irac Džejms Hoban, a građena je od 1792. do 1800. Zvanična je rezidencija američkih predsednika od Džona Adamsa, koji se u nju uselio 1. novembra 1800. godine.
Izvor: Blic