Pravac Tajland!

U poslednjoj deceniji Tajland je jedna od najatraktivnijih destinacija na svetu. Tajland nudi raznolikost, razne kulinarske specijalitete i šarenolike pejzaže. Budistička zemlja mesto je nepoznatih rituala zbog mešavine kineske i islamske kulture, što Tajland čini još više egzotičnijim. Poznat po svom noćnom životu, kabareima, striptiz barovima i diskotekama  kojih ima čak i u manje poznatim turističkim destinacijama. Stanovnici Tajlanda su gostoljubivi i ne skidaju osmeh sa lica čak i u stresnim situacijama. Savršene plaže sa mekim belim peskom kao sa razglednica i izvanrendna metropola Bangkok na jugu, dok sever nudi predivne uživancije kulturnog središta Čijang Maija. Tajland je mesto koje definitivno treba posetiti.

Tajland, zvanično Kraljevina Tajland, nekada poznata kao Sijam, jeste zemlja koja se nalazi u središtu Indokineskog poluostrva i Jugoistočne Azije. Na severu se graniči sa Burmom i Laosom, na istoku sa Laosom i Kambodžom, na jugu sa Tajlandskim zalivom i Malezijom, i na zapadu sa Andamanskim morem i južnim delom Burme. Tajland je podeljen na 76 provincija, koje su združene u 5 grupa sastavljenih od provincija, u zavisnosti od lokacije. Tu su takođe i 2 distrikta sa posebnom upravom: glavni grad Bangkok, i Pataja, čija je provincija Bangkok, te se tako Bangkok često i ubraja među provincije. Lokalna klima je tropska i odlikuje se monsunima. Od sredine maja do septembra, duva kišoviti, topli i oblačni jugozapadni monsun, kao i suvi, sveži severoistočni monsun, od novembra do sredine marta. Na južnoj prevlaci uvek vlada vrela klima puna vlage.

Kultura Tajlanda objedinjuje verovanja i osobine urođene oblasti danas poznatoj kao savremeni Tajland, sa mnogim uticajima iz drevne Indije, Kine, Kambodže, zajedno sa susednim praistorijskim kulturama Jugoistočne Azije. Na nju su najviše uticali animizam, hinduizam, budizam, kao i kasnije migracije iz Kine i južne Indije. Zvanični jezik Tajlanda je tai, kradajski jezik koji je blisko srodan burmanskom jeziku lao, kao i brojnim drugim manjim jezicima koji se govore od Hajnana i Junana na jugu, do kineske granice. Većina Tajlanđana su teravada budisti. Muslimani su druga najveća religijska grupa u Tajlandu.

– Istupite iz haotičnog Soi Asokea, i zakoračite u kućni muzej Ban Kamtieng, koji je od svih lokacija u Bangkoku najbliža nekom severnom tajlandskom selu. Ban Kamtieng je tradicionalna kuća iz 19. veka koja je bila smeštena na obali Mae Pinga u Čijang Maiju. Sada je premeštena u Bangkok, i u njoj možete videti otelotvorenja svakodnevnih običaja i religioznih shvatanja lanske tradicije.
– Muzej i fabrika lutaka u Bangkoku: Nije preterivanje reći da su lutke izrađene u ovoj skromnoj radionici postale uzor pri izradi lutaka koje se prodaju u bezbrojnim turističkim prodavnicama širom Tajlanda. Radionicu je 1956. osnovao Kunjing Tongkorn Čandevimol, nakon što je završila kurs za pravljenje lutaka koji je pohađala dok je živela u Japanu. Po svom povratku na Tajland, počela je da istražuje i da pravi lutke, a inspiracija su joj bili tajlandska mitologija i razni istorijski periodi.

– Na pola puta između Ča-ama i Hua Hina stoji Fra Račanivet Marukatajavan, letnja palata sagrađena za vreme vladavine kralja Rame VI. Njeni delovi, od 1 i 2 sprata, sagrađeni su od zlatne tikovine i isprepleteni sa prekrivenim šetalištima, i sve to visoko izdignuto iznad tla, na podupiračima. Zajedno sa visokim krovovima, prozorima sa kapcima, ovakav dizajn omogućuje maksimalan protok vazduha – tropski dizajn građevina koji, nažalost, nedostaje mnogim primercima moderne tajlandske arhitekture.
– Na zapadnom kraju ostrva, možete posetiti palatu Hat Ta Vang. Brižljivo negovani travnjaci su prvoklasna destinacija za piknike za posetioce iz Bangkoka, koji mogu da dele vrtove sa belim vevericama koje tu skupljaju hranu. Palatu je nekada koristio Rama V (kralj Čulalongkorn) za boravak tokom letnjih meseci, ali je napuštena kada su Francuzi nakratko okupirali ostrvo 1893. Glavna tronska sala – veličanstvena struktura od zlatne tikovine poznata kao Vimanmekška kuća od tikovine – preseljena je u Bangkok 1910. Odsek za lepe umetnosti je nakon toga restaurirao preostale delove palate.

– Od svih hramova u Bangkoku, Vat Fo je navodno onaj koji najviše vredi posetiti, što zbog svoje izuzetne statue Ležećeg Bude, što zbog svojih bujnih, stupama poduprtih temelja. Hram se diči dugom listom znamenitosti: najstariji i najveći vat u Bangkoku, najduži Ležeći Buda i najveća zbirka Budinih statua na Tajlandu, a takođe je i prva javna obrazovna ustanova u ovoj zemlji.
– Jedan od turističkih vrhunaca Ajutaje, prometni Vat Fanan Čoeng, modernog izgleda, jeste popularna hodočasnička destinacija za izletnike iz Bangkoka. Iako je originalni hram navodno nastao pre ajutajske ere, mnogi tajlandski Kinezi gledaju na ovaj hram sa posebnom naklonošću zbog njegovog kasnijeg dobrotvora, Sama Poa Konga, kineskog istraživača koji je posetio Ajutaju 1407.

– Tam Fraja Nakon je verovatno najfotografisanija pećina na Tajlandu, i do nje se može doći ili čamcem ili pešice. Čamcem vam treba oko 30 minuta do tamo i nazad, dok vam 30 minuta do tamo i 30 minuta nazad treba ako do nje pešačite, duž strme, 430 m duge stenovite staze, od Hat Lem Sale. Pećina se sastoji iz dve velike šupljine, i kada sunce prosijava kroz nju rano ujutru, efekat je istinski mističan. U jednoj od pećina se nalazi kraljevska sa-la (’’otvorena soba’’ sa krovom ali bez zidova).
Tajlanđani obožavaju rezance. Najtipičnija vrsta jesu pirinčani rezanci, kapelini, mali, veliki i ogromni, ali i rezanci od jaja, punjeni kineski vonton-ravioli, i stakleni rezanci koji se prave od pasulja mung, takođe su popularni.
Ka-frao kai, doslovce ’’piletina sa bosiljkom’’, jeste jednostavno ali jako aromatično jelo koje se pravi od ljutkastih listova bosiljka, čilija i piletine. Jedno od najkarakterističnijih pića na Tajlandu jeste tajlandski ledeni čaj. Odmah se prepoznaje po svojoj jarkoj narandžastoj boji, koja je proizvod dodavanja semena tamarinda (ili, u današnje vreme, veštačke boje) tokom procesa spravljanja.
Tradicionalna tajlandska masaža ima istoriju dugu preko 2500 godina. Oni koji se njome bave veruju da telom struje mnoge nevidljive linije energije. Maser koristi ruke, laktove, stopala, pete i kolena da ispritiska ove linije, čime se oslobađaju moguće blokade, dopuštajući tako slobodan protok energije kroz telo. Mnogi Tajlanđani veruju da su ove masaže korisne za lečenje bolesti i uopšte za dobrobit čoveka. Trebali biste da se osećate i opušteno i osnaženo nakon jedne ovakve masaže.