Kompanija Telenor uložila je više od 33 miliona dinara u 2012. godini za projekte i donacije usmerene na poboljšanje položaja mladih, bezbednost dece na internetu, razvoj moderne umetnosti i kulturne produkcije, očuvanje i unapređenje životne sredine, i jačanje institucija od javnog značaja.
Predstavljajući Izveštaj o održivom poslovanju u 2012. godini, Uve Fredhajm, generalni direktor Telenora, istakao je da je Telenor već šest godina deo srpskog društva i da sve vreme daje aktivni doprinos razvoju društva i rešavanju najvažnijih problema. „Verujemo da našim društvenoodgovornim aktivnostima zaista inspirišemo društvo da se razvija. Zato smo prošle godine podržali 19 razvojnih i dugoročnih projekata. Posebno bih izdvojio naše napore da što većem broju ljudi omogućimo da iskoriste prednosti pristupa digitalnim tehnologijama. Svesni smo da to prate određeni rizici i posvećeni smo pronalaženju najboljeg načina za njihovo što bezbednije korišćenje“, rekao je Fredhajm.
U studiji „Bezbednost dece na internetu“, koju je na zahtev Telenor grupe pripremila renomirana konsultantska kuća Boston Consulting Group (BCG), izneto je predviđanje da će u 2017. godini više od pola miliona dece u Srbiji imati pristup internetu. Procena je da su u 2012. deca koja su koristila internet i mobilne usluge bila izložena riziku srednjeg nivoa, ali i da je i njihova otpornost na izazove korišćenja digitalnih tehnologija takođe bila na srednjem nivou. Kako bi se taj rizik smanjio, a otpornost ojačala autori studije predlažu udruženi rad roditelja, prosvetnih radnika, državnih službenika i uslužnih kompanija.
Nalazi te studije nadovezuju se na rezultate domaćeg istraživanja o digitalnom nasilju među učenicima osnovnih i srednjih škola u Srbiji, njihovih roditelja i nastavnika, a koje su u okviru projekta Zaustavimo digitalno nasilje u novembru 2012. godine sproveli Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i UNICEF, uz podršku Telenora.
„Naši rezultati su pokazali da je u poslednjih godinu dana 26 odsto ispitanih srednjoškolaca, jednom ili više puta, bilo izloženo uznemiravanju telefonskim pozivima, 23 odsto njih je dobijalo SMS poruke uznemirujućeg sadržaja, 17 odsto su bili žrtve uznemiravanja na socijalnim mrežama, a 11 odsto iskusilo je neželjeno snimanje mobilnim telefonom ili kamerom“, rekla je Dobrinka Kuzmanović, istraživač-saradnik iz Instituta za psihologiju, Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ona je istakla da je uloga roditelja u prevenciji digitalnog nasilja od izuzetnog značaja, ali je ukazala i na „digitalni jaz“ koji postoji između učenika i roditelja, jer 15 odsto roditelja, prema sopstvenoj izjavi, ne koristi računar, niti internet, dok 76 odsto srednjoškolaca smatra da njihovi roditelji vladaju računarom i internetom slabije od njih. „Gotovo svi roditelji smatraju da bi škola trebalo da ih upozna sa stepenom prisustva digitalnog nasilja i merama zaštite, ali su i svesni da škola ne može mnogo da učini bez njihove podrške“, rekla je Kuzmanovićeva.
- Ključne podatke iz Telenorovog Izveštaja o održivom poslovanju u 2012. i sažetak studije „Bezbednost dece na internetu“ možete naći u prilogu saopštenja.
- Na Telenorovom sajtu možete naći celokupan Izveštaj i prezentaciju Studije.
Bezbednost dece na internetu (Building Digital Resilience):Sažetak studije
Usluge mobilnog interneta šire se svetom brzim tempom. Ta ekspanzija promenila je živote miliona ljudi, jer mobilni uređaji pružaju mogućnosti komunikacije glasom, video porukama i putem društvenih mreža koje su nekada bile nezamislive, kao i neposredan pristup velikom broju informacija i usluga u domenu zabave. Takođe, pristup internetu sa mobilnih uređaja ubrzanim tempom postaje sastavni deo života dece i mladih, što donosi mnoštvo prednosti, ali i određene rizike. U osnovi, da bi se iskoristile prednosti usluga koje deci pruža mobilni internet a umanjio se rizik, neophodno je postići blisku saradnju kompanija, vlada i ostalih ključnih javnosti (stakeholders).
Deca su „digitalni urođenici“. Oni odrastaju uzimajući zdravo za gotovo ne samo prisustvo tehnologije u svojim životima već i vlasništvo nad mobilnim uređajima. Ukratko, mobilni internet sve više postaje deo svakodnevnice dečijih života.
Uopšteno govoreći, činjenica da sve više dece ima pristup onlajn uslugama u najvećoj meri se može smatrati pozitivnom – to deci pruža obrazovne i razvojne prednosti i sigurnost. Roditelji, na primer, mogu lako kontaktirati svoju decu ukoliko dođe do promene plana ili kašnjenja u dolasku na dogovoreno mesto. Osim toga, širenje pristupa mobilnom internetu među pripadnicima mlade populacije donosi dugoročne društvene i ekonomske prednosti, unapređuje njihovu digitalnu pismenost i gradi veštine koje su im potrebne postizanje ličnog uspeha u 21. veku.
Ipak, prilikom korišćenja novih tehnologija, zajedno sa prednostima pojavljuju se, međutim, i neki ozbiljni rizici. Deca mogu postati pasivne žrtve kojima se šteta nanosi na više načina: izloženošću neželjenim informacijama, uznemirujućim prizorima ili ih na internetu mogu kontaktirati seksualni prestupnici. Ali oni mogu biti i aktivni učesnici u sprovođenju digitalnog nasilja nad svojim školskim drugovima ili u širenju neprimerenih sadržaja o svojim vršnjacima putem društvenih mreža.
Pomenuti rizici ne znače, međutim, sami po sebi da će mladima šteta biti i naneta. Razvoj veština, podrška roditelja i prosvetnih radnika, i podizanje svesti – pomažu deci da razviju otpornost. Tehnologije filtriranja ili blokiranja i stvaranje privlačnog pozitivnog sadržaja mogu biti dodatna podrška. Takođe, zakonski okviri mogu se iskoristiti za stimulisanje aktivnijeg učešća industrije i smanjivanje broja potencijalno štetnog sadržaja koji je na internetu dostupan.
Ipak, stepen otpornosti i izloženost rizicima, i razvoj dece prilično se razlikuju od zemlje do zemlje i zavise od raznovrsnih faktora – od toga kako deca koriste mobilne uređaje, do stepena informatičke svesti roditelja i dece. Veoma je važno da pokušaji zaštite dece ne ugroze njihova prava na privatnost niti mogućnost mladih da iskoriste bogatstvo obrazovnih i zabavnih sadržaja koje internet.
Jasno je, međutim, da će potencijalni rizici biti sve brojniji kako bude rastao broj dece i mladih ljudi koji koriste usluge mobilnog interneta.
Što se vlada i građana u svim zemljama sveta tiče, biće potrebno preduzeti mere da se smanje rizici i poveća otpornost. Neophodni su i pažljivo definisani zakonski okviri. Ipak, imajući u vidu složen obim problema koje donosi upotreba mobilnog interneta među decom, sama zakonska regulativa ne može doprineti razvoju mobilnih usluga koje smanjuju rizike a potencijalnu štetu svode na minimum.
Shodno tome, jedna raznolika grupacija ključnih javnosti – od vladinih agencija do privatnih kompanija, škola, građanskih udruženja i pojedinaca, moraće da sarađuje. U krajnjoj liniji, roditelji su najkritičnija interesna grupa. Oni se suočavaju sa izazovom održavanja ravnoteže između upotrebe alata koji rizik svode na minimum i potrebe da poštuju prava svoje dece na privatnost i korišćenje prednosti koje pristup internetu donosi. Bez saradnje svih ključnih javnosti, nemoguće je maksimalno iskoristiti prednosti koje mobilni internet nudi deci, a rizike svesti na minimum. U ovom poduhvatu, jedna od ključnih uloga pripada, naravno, i provajderima ovih usluga – telekomunikacionim kompanijama.
Više informacija o Studiji možete naći na Telenorovom sajtu.
