Obavljanje istog posla tokom osmočasovng radnog vremena loše utiče na koncentraciju i kreativnost, izazivajući pad energije i smanjenje produktivnosti, pokazala su najnovija istraživanja. Zbog toga se preporučuje da se nakon tri, četiri sata promeni aktivnost i tako održe visoki radni rezultati.
Čak i ako radite osam ili više sati, to vreme se obično podeli na kraće periode u kojima se obavljaju različite aktivnosti. Međutim, u kancelarijama radnici isti posao obavljaju tokom osmosatnog radnog vremena, pa čak i duže. Na ovaj način remeti se prirodni mentalni ciklus. Sve duže od tri do četiri sata pred računarom izaziva simptome fizičke neprijatnosti i mentalnog zamora i radnici gube na efikasnosti.
Idealno bi bilo da nakon četiri sata radite nešto sasvim drugo, jer se tako umu pruža mogućnost da se odmori i skupi novu snagu. Promena aktivnosti ili odmor sprečavaju pad energije i povećavaju produktivnost. U stvarnosti, većina nastavlja da radi iako je nivo mentalne energije prilično nizak. A takvi su i radni rezultati.
Profesor psihologije Morten Kristiansen sa Univerziteta Kornel i njegov kolega Kristofer Konvej sa Univerziteta Indiana, uočili su da na koncentraciju posebno loše utiče isti tip poslova. Upravo je monotonija ono što u kancelarijama koči kreativnost.
Osmosatni radni dan ima smisla za one koji obavljaju fizički posao. Ozbiljan problem, s obzirom na produktivnost, nastaje kod onih koji rade ispred računara. Naime, analitička sposobnost radnika koji radi u fabrici nije toliko važna jer mnoge poslove mora da obavlja automatski. Međutim, u slučaju modernog informatičkog radnika, gotovo svi zadaci uključuju kreativno ili strateško razmišljanje. Način na koji neko odgovori na mejl ili interpretira deo informacije može da se razlikuje u zavisnosti od mentalnog zamora ili snage. Niko ne daje najbolje rezultate u 17 i 30, nakon što je ceo dan pio kafu kako bi održao koncentraciju.
Najviše energije mnogi imaju odmah ujutru kad počnu da rade (naravno ako su se noć pre dovoljno odmorili) ili posle ručka. Ali već nakon par sati intenzivnog rada, nivo energije pada i radnici mogu dobro da obavljaju samo manje zahtevne poslove. Tad dolazi do grešaka pri radu, ali i do prividnog rada i sličnih aktivnosti. Naravno, kod različitih osoba ovo može da varira, ali u proseku, od osam radnih sati, samo polovina tog vremena se može smatrati visoko produktivnim.
NAPREDAK U KARIJERI
Ovde nije reč o namernom zabušavanju, već o realnom padu mentalne energije. Radnik može da se trudi iz petnih žila, ali njegov rad više nije dovoljno kreativan. Australijski naučnici su uočili i da oko 15 odsto osoba pati od usporenog biološkog sata. Istraživač Leon Lek, kaže da početni rezultati ukazuju da je kod nekih osoba unutrašnji biološki sat usporeniji.
– Oni obično ne mogu da zaspu sve do dva ili tri sata posle ponoći, a nekad i do četiri ujutru. Zbog toga im je jako teško da se probude – objasnio je Lek.
Da li je zaista reč o usporenom biološkom satu ili lošoj navici koja je posledica korišćenja elektronskih uređaja, predmet je budućih istraživanja.
SKRAĆENO RADNO VREME ILI RAD OD KUĆE
Idealno bi bilo kada bi radni dan bio podeljen na nekoliko segmenta. Neka preduzeća su pokušala da se ovome prilagode nudeći bolju radnu atmosferu, topli obrok na poslu, fitness centar i posebna područja za relaksaciju. Problem je što je ovo skupo za poslodavca, a radnici su tek delimično zadovoljeni.
Rešenje bi bilo skraćeno radno vreme ili rad od kuće tako da radnik može da prekine posao i da se nakon kraćeg odmora vrati. Poslodavac tako ne mora da plaća vreme kad radnik ne radi, a radnik obavlja svoje zadatke u sklopu prirodnog ciklusa.
Neki poslovi su specifični i zahtevaju da radnici budu u kancelarijama ali za većinu preduzeća to zapravo nije nužno. Sastanci na kojima se zaposleni vide licem u lice nužni su za one koji imaju veće dužnosti u preduzeću ali za mnoge koji imaju manje odgovorne zadatke dogovor se može obaviti i putem telefona ili video linka, par puta nedeljno.
Hoće li radnici zloupotrebiti slobodu koju imaju radeći od kuće? Poslodavac to vrlo lako može da kontroliše gledajući rezultate tog rada, a većina odraslih osoba ipak dovoljno ceni svoj posao.
To što više firmi ne sprovodi efikasniji rad od kuće je najčešće posledica inercije. Preduzeća su navikla da obavljaju posao u kancelarijama i lenji su da menjaju navike. Ako jednom radniku daju mogućnost rada od kuće, drugi će možda ljubomorno prigovarati? Zašto onda svima ne bi dali tu mogućnost i tako povećali produktivnost i smanjili troškove zakupa prostora?
Izvor: Blic-Žena