Inflacija i krize jačaju potražnju
Cena zlata nastavila je svoj uzlazni trend tokom 2025. godine, dostigavši novi istorijski
maksimum od 3.652 dolara. Stručnjaci ističu da je upravo očekivano popuštanje
monetarne politike u SAD jedan od ključnih razloga za ovakav rast. Kakav je vrtoglavi
skok zabeležio žuti metal, svedoči podatak da je pre dve decenije njegova vrednost bila
šest puta manja – svega 500 – 600 dolara!
Najnoviji skok cene u kompaniji Tavex zlato&srebro objašnjavaju očekivanjima tržišta u
vezi sa mogućim popuštanjem monetarne politike u SAD, nakon objavljivanja niza
ekonomskih podataka i izjava predsednika Federalnih rezervi, Džeroma Pauela.
„Analitičari veruju da postoji 80% šansi da ćemo već u septembru videti smanjenje
referentne kamatne stope za najmanje 25 baznih poena. Opuštenija monetarna politika
pogoduje ceni imovine poput zlata, koje se naširoko prepoznaje kao zaštita od inflacije“,
objašnjava Georgi Hristov iz Tavex-a.
Globalna tražnja sve snažnija i lekcije iz prošlih kriza
Globalna potražnja za zlatom u stalnom je porastu još od 2014. godine, a posebno od
početka ruske ofanzive u Ukrajini. Očekuje se da će u 2025. godini potražnja za zlatom
premašiti 5.000 tona, glavni pokretači su centralne banke, a posebno u Kini, koja sve
više ulaže u zlato kao stratešku rezervu.
“Da bi se shvatila veličina globalne potražnje, dovoljno je reći da pri sadašnjoj ceni od
3.652 dolara po unci, vrednost tone zlata prelazi 112 miliona dolara. To znači da
očekivana tražnja u 2025. godini predstavlja tržište vredno oko 560 milijardi dolara – što
jasno pokazuje zašto se zlato ponovo posmatra kao strateška rezerva i „novac
budućnosti“, objašnjava naš sagovornik.
Kada se pogledaju najveće ekonomske krize u poslednjih 100 godina, jasan je obrazac
koji se ponavlja – nagli rast cena aktiva, zatim oštar pad, recesija i usporavanje
ekonomije. Situaciju dodatno komplikuju reakcije vlada i centralnih banaka – umesto
prirodnog prilagođavanja, često se pribegava novom zaduživanju i naduvavanju balona.
Svaka sledeća kriza postaje teža od prethodne jer se dugovi gomilaju, a vrednost novca
slabi.
“Najveći problem je što su tradicionalni alati za ublažavanje kriza gotovo iscrpljeni.
Kamatne stope su već niske i njihovo dalje smanjenje više podstiče inflaciju nego rast.
Globalni dug je na istorijskom maksimumu, politička stabilnost narušena, a privredni
rast stagnira. Preostaju samo mere poput štampanja novca i kontrole krive prinosa – što
ukazuje na početak sistemske promene“, kaže Hristov i dodaje da prinos od zlata u
recesijama obično nadmašuje drugu imovinu. Iako je na samom početku krize moguć
kratak pad usled potrebe za likvidnošću, ubrzo sledi rast.
„Prosečno, zlato raste oko 15% u svakoj recesiji. Ovo se videlo i tokom Dot-com krize
2001. (+16%), Globalne finansijske krize 2007–2009. (+25%), COVID-19 recesije 2020.
(+25%). Obrazac je jasan: kratkoročni pad, srednjoročni rast, dugoročna stabilnost
ukoliko kriza nosi inflaciju ili slabljenje valuta,” zaklučuje naš sagovornik.
Obrazac se ponavlja: Krize i potražnja za sigurnim investicijama
Srbija je poslednji veliki udar doživela tokom globalne finansijske krize 2008. godine,
kada je BDP pao za 3,1%, nezaposlenost skočila na 18%, a dinar oslabio za petinu.
Zemlja je tada potražila pomoć MMF-a, zamrzla plate i penzije, dok su domaćinstva
preživljavala uz pomoć doznaka iz inostranstva i dodatnih poslova.
Danas je slika nešto drugačija. Srbija ima razvijeniji bankarski sektor, veće devizne
rezerve i fiskalne „jastuke“ koji mogu ublažiti krizu. Više radnih mesta dolazi iz
autsorsing industrije, a veći broj ljudi ima mogućnost rada u inostranstvu. Građani su i
dalje osetljivi na rast cena, ali su manje izloženi rizičnim kreditima nego pre 15 godina,
pa bi udar na domaćinstva mogao biti blaži.
Ipak, Hristov podseća da krize uvek vraćaju fokus na sigurnost. U Srbiji se zlato često
posmatralo kao luksuz, ali je danas prepoznato kao način zaštite kapitala. Tradicionalna
sklonost ka manjim zlatnim proizvodima potiče još iz 1990-ih, kada je važila izreka
„jedan dukat za džak brašna“. “Šta to znači u praksi? Ako bi prosečan građanin danas
imao 10.000 evra ušteđevine, stručnjaci savetuju da se vodi računa o likvidnosti i kupe
manje poluge. Veće poluge su isplativije za dugoročnu zaštitu jer imaju manju maržu,
dok su manje praktičnije za brzu prodaju u hitnim situacijama. Dakle, veći proizvodi
nude bolju vrednost, a manji veću fleksibilnost.”
Prema procenama MMF-a, inflacija u Srbiji u 2025. će iznositi oko 4%, a već 2026. pasti
na 3,3%. Narodna banka Srbije prognozira slične brojke – 3,7% za 2025, uz postepeno
usporavanje. To znači relativno stabilan trošak života, uz blagi rast cena hrane i
energije. Ipak, kamatne stope ostaju visoke, a tek postepeno bi mogle početi da padaju,
što građanima omogućava predvidivije planiranje troškova.
“Upravo u takvim uslovima – kada je inflacija pod kontrolom, ali poverenje u dugoročnu
stabilnost i dalje krhko – raste interesovanje za zlato kao najpouzdaniji oblik zaštite
kapitala”, napominje naš sagovornik.
Zlato kao zaštita u novoj krizi
Dok države traže makroekonomska rešenja, građanima preostaje da razmišljaju o ličnoj
finansijskoj zaštiti – a upravo tu zlato ima posebnu ulogu.
Stručnjaci Tavex-a izdvajaju tri ključna koraka koja svaki građanin može preduzeti da
zaštiti svoju imovinu od krize:
“Prvi je finansijska edukacija. Razumevanje inflacije, kamata i investicija olakšava
donošenje odluka. Drugi je redovna štednja – čak i mali iznosi stvaraju sigurnosni fond i
disciplinu. Treći je diversifikacija – kombinacija različitih aktiva, uključujući investiciono zlato, koje pruža zaštitu od inflacije i nestabilnosti valuta”, navodi Hristov i zaključuje:
„Ako nas istorija ičemu uči, to je da zlato uvek dokazuje svoju vrednost onda kada
papirni novac gubi na značaju. Novi istorijski maksimum od preko 3.650 dolara samo
potvrđuje njegovu ulogu – ne kao luksuz, već kao osiguranje u vremenima
neizvesnosti.”
