Spašavanje podataka

U eri digitalizacije, širokopojasnog Internet-a i ogromne količine digitalnog sadržaja koji se svakodnevno generiše, poslednjih godina raste potražnja (kako u poslovnom, tako i u consumer segmentu) za uređajima za skladištenje podataka, među kojima još uvek dominantnu ulogu imaju magnetne medije (pre svega hard-diskovi). Tehnološki napredak industrije doveo je do pojave uređaja velikih kapaciteta i poboljšanih performansi u pogledu brzine protoka podataka, tako da su korisnici dobili mogućnost da na brz i lak način uskladište sve svoje podatke bez prevelike bojazni da im nedostane prostora na medijama. Međutim, ovakav pomak nije praćen i povećanjem svesti korisnika o neophodnosti da zaštite svoje podatke u slučaju slučajnog gubitka, izazvanog nehotičnim brisanjem ili usled hardware-skog oštećenja. U takvim situacijama krajnji korisnici obično nisu u stanju da samostalno povrate svoje podatke i jedina opcija je obraćanje nekoj od kompanija specijalizovanoj za spašavanje podataka.
Spašavanje podataka (eng. data recovery) je specifičan, tehnološki zahtevan i složen postupak rekonstrukcije digitalnog sadržaja sa medija koje su pretrpele određeni vid software-skog ili hardware-skog oštećenja. Obično se podaci spašavaju sa medija kao što su hard-diskovi, USB flash medije, SSD diskovi, magnetne trake, optičke medije (CD, DVD, Blue-Ray), RAID nizovi diskova i dr.
Kompanije koje se bave spašavanjem podataka najčešće se u svom radu sreću sa korisnicima koji su svoje podatke izgubili zbog nehotičnog brisanja, formatiranja particije sa podacima ili reinstalacije sistema bez prethodno napravljene rezervne kopije. U takvim situacijama korisnicima se savetuje da ne paniče, jer su njihovi podaci verovatno još uvek na mediji (samo u drugoj formi) i postoji dobra šansa da se većina njih povrati u čitljivo stanje. Programe koji se na Internet-u mogu pronaći, a koji služe za rekonstrukciju obrisanih podataka treba koristiti obazrivo i samo ako ste potpuno upoznati sa njihovim mogućnostima i znate da ih pravilno koristite. Ako niste sigurni kako oni funkcionišu, potražite profesionalnu pomoć.
I mada većina korisnika nikada neće doći u situaciju da zbog nekog kvara na svom uređaju izgubi bitne podatke, kada dođe u takvu situaciju treba imati na umu nekoliko saveta. Ukoliko su podaci od posebnog interesa, nikada ne treba forsirano pokušavati pristup mediji. Često u pokušajima da se u kućnim uslovima obavi spašavanje podataka, može biti pričinjena samo dodatna šteta kako mediji koja sadrži podatke, tako i samim podacima. Posebno su po integritet podataka opasne situacije kada medija pretrpi neki vid fizičkog oštećenja (udarac, pad sa visine…) i kada korisnik, bez predstave o težini oštećenja, pokuša samostalno da pristupi sadržaju na njoj. Izuzetno je bitno spomenuti da nikada ne treba u situacijama kada do oštećenja dođe samostalno otvarati mediju (naročito hard-diskove) jer će obično doći do trajnog narušavanje njene strukture i tada čak ni specijalizovana pomoć kompanija za spašavanje podatka neće biti dovoljna.

Zanimljivo je osvrnuti se na nekoliko „urbanih legendi“ koje kruže Internetom a vezane su za neke „kućne“ metode/pokušaje povrata podataka sa oštećenih medija. Ovakve, slobodno možemo reći, zablude, obično će trajno ostaviti vlasnike bez njihovih dragocenih podataka. Navodimo neke od njih:
1. Boravak oštećenog diska određeno vreme na niskoj temperaturi (u frižideru ili zamrzivaču) može privremeno da osposobi disk za pristup podacima
Potpuno pogrešno. Različite vrste oštećenja (mehanička, elektronska ili korupcije firmware-a) su takve prirode da zahtevaju promenu pojedinih neispravnih komponenti diska ili programiranje novog mikrokoda pre nego što je moguće pristupiti sadržaju medije. Izlaganje niskoj temperaturi može dovesti do kondenzacije vlage iz vazduha na elektičnim kontaktima uređaja, te prouzrokovati pojavu „kratkih spojeva“ i „pregorevanje“, odnosno dalje pogoršanje situacije. Ne postoji nikakav racionalan razlog za ovakav postupak.
1. Da biste sa sigurnošću obrisali podatke sa diska, neophodno je da više puta uzastopno „prebrišete“ mediju posebnim sertifikovanim algoritmom (DoD 5220-22-M i drugi) kako biste zaista bili sigurni da su vaši podaci zaista uklonjeni.
Pogrešno. Ova „zabluda“ je jedna od najstarijih i potiče iz jednog rada objavljenog od strane Peter Gutmann-a 1996. godine. U ovom radu razmatrane su neke teorijske mogućnosti povrata podataka nakon prepisivanja novog sadržaja i čak se sugerisalo da je potrebno i do 35 prepisivanja da bi prvobitni sadržaj zaista bio nepovratno uništen. To je dovelo i glasina da, recimo, američka administracija zahteva primenu posebnog protokola (Department of Defence 5220-22-M) prilikom uništavanja osetljivih podataka. U praksi, jedan prolaz novim sadržajem po celoj mediji („full format“, „zero fill“ i sl.) je sasvim dovoljan da trajno uklonite prvobitni sadržaj. Ni jednom do sada poznatom metodom se nakon toga taj sadržaj ne može rekonstruisati. Svaki sledeći prolaz je obično gubljenje vremena i, što je značajnije,  nepotreban utrošak električne energije.
2. Blago „kuckanje“ ili čak ispuštanje diska sa male visine može da „odblokira“ zaglavljene mehaničke glave kod hard-diskova.
Pogrešno i izuzetno destruktivno. Hard-diskovi su prevashodno mehaničke naprave i kao takve izuzetno su osetljivi na svaki vid potresa, vibracija i udaraca, naročito kad su u radnom stanju. Svaki oblik potresa potencijalno može da dovede do kontakta magnetnih glava sa površinom medije, napravi fizičke defekte i nepovratno ošteti sadržaj na disku. Kod ovakvih vrsta oštećenja specijalizovana pomoć je jedino rešenje za pristup podacima.
3. Promena elektronike na oštećenom hard-disku sa drugog identičnog modela može osposobiti disk za pristup podacima.
Uglavnom pogrešno. Veliki broj problema sa hard-diskovima se u praksi bez pravilne dijagnostike poistovećuje sa oštećenjem elektronike. Neispravnost elektronike ispoljava se uglavnom kao odsustvo rada motora na disku (disk se ponaša kao da je „mrtav“) ili nekim vrlo specifičnim simptomima. I dok se vrlo uska klasa oštećenja elektronike kod starih Maxtor diskova može rešiti promenom elektronike, ova metoda neće dati nikakve rezultate (bez dodatne intervencije) kod diskova svih ostalih proizvođača. Savet je ponovo da se potraži pomoć specijalizovanog servisa.
Kontakt: Nepo System, hwww.neposys.com