Epidemija gojaznosti koja je u porastu predstavlja, do sada neviđen, izazov za zdravstvene sisteme širom sveta. Ipak, svi se pitamo koji su to uzročnici koji određuju gojaznost – da li su u pitanju geni, ili možda okruženje?
Genetski faktori su glavni okidač koji pokreće gojaznost u savremenom okruženju, smatra profesor ljudske genetike Timoti Frajling. Studije koje su se bavile ovom temom nesumnjivo pokazuju da varijacije vezane za indeks telesne mase dosta zavise od genetike, a procenjeni uticaj genetskih faktora ide čak i do 70 odsto, kaže on.
Nedavna studija, u kojoj je učestvovalo više od 200.000 ljudi, pokazala je da varijacija FTO gena (geni povezani s gojaznošću) ima veći uticaj na ljude koji većinu vremena provedu sedeći, nego na one koji su fizički aktivni, dok studije o fizičkoj aktivnosti u kojima su učestvovala školska deca sugerišu da obrazovanje možda i nije važno onoliko koliko mi to mislimo.
Međutim, profesor medicine Džon Vajlding veruje da su promene u okruženju i te kako odgovorne za porast gojaznosti. Naime, ubrzano širenje epidemije gojaznosti zabeleženo tokom poslednjih 30 godina ne može da se pripiše genetskim promenama. S druge strane, veliki je broj dokaza da je okruženje to koje se promenilo.
Vajlding ukazuje na nedavni pad cene hrane bogate kalorijama, što je praćeno uspešnim reklamama koje lansira prehrambena industrija, te smanjenjem fizičke aktivnosti, što je posledica pomena u načinu prevoza, zatim posledice tehnoloških promena i promena okruženja uopšte. Sve ovo mogu da budu okidači za pojavu epidemije gojaznosti.
Važno je ustanoviti i koji su to genetski uzročnici, jer u retkim slučajevima i na njih može da se utiče. Međutim, promene vezane za ishranu i fizičku aktivnost su od suštinske važnosti ako mislimo da ozbiljno priđemo problemu epidemije gojaznosti.
Izvor: Lepota i zdravlje