Sve posledice porodičnog nasilja: Devojčice su nervozne, dečaci agresivni

Nasilje u porodici ostavlja najjače negativne posledice na razvoj deteta. Posledice su trajne i mnogo veće nego što pretpostavljamo. Kako pokazuje istraživanje koje su o porodičnom nasilju radile psiholozi Ljiljana Simonović, Verica Mihajlović Nikolić i Milena Jovanović, a čije delove prenosimo, više od polovine dece školskog uzrasta iz porodica u kojima je na delu nasilje jako su anksiozna, teško uče i teško uspostavljaju odnose s ljudima. Ako se ne leče na odgovarajući način, mogu da skliznu u delinkvenciju i zavisnost od narkotika.
SLABIJE JEDU, LOŠE SPAVAJU
Deca, navodi se u istraživanju, različito reaguju na porodično nasilje. Ona najmlađa, predškolskog uzrasta, obično i ne shvataju o čemu se radi. Veruju da se „dešava nešto loše“, zabrinuta su, anksiozna i osećaju krivicu, ali budući da nisu u stanju da rečima izraze to što osećaju i da se „pobune“, svoje emocije izražavaju ponašanjem. Najčešće postaju mirna i ćutljiva, povlače se u sebe, slabije jedu i spavaju. Dešava se da ih čak zaboli i glava.
Teško uče, loše govore
Ova deca su i slabije stimulisana na intelektualni razvoj, pa imaju siromašniji rečnik, manje razvijene intelektualne veštine u predškolskom uzrastu i često su loši đaci. Takođe, njihova pažnja često je slabija nego kod dece iz porodica u kojima nema nasilja. Često sisaju prst, imaju noćne strahove, grickaju nokte…
Za razliku od njih, školarci su u stanju da svoja osećanja opišu rečima, a kod njih se, osim anksioznosti i poremećaja navika, uočava i gubitak interesovanja za školske aktivnosti, snižena samoprocena ličnosti i slabije interesovanje za druženje s vršnjacima. Često imaju potrebu da se preterano brane. Tipično je i da postanu nemirna, svadljiva, da se lako potuku s vršnjacima u školi ili u kraju, s braćom i sestrama kod kuće. Neretko pažnju na sebe skreću udaranjem ili gađanjem vršnjaka.
KASNIJE I SAMI POSTANU NASILNICI
U periodu adolescencije kod njih je znatno veći rizik od neuspeha u školi, delinkvencije i bolesti zavisnosti. Tako je između jedne petine i jedne trećine svih mladih koji su na bilo koji način povezani s bolestima zavisnosti bilo izloženo porodičnom nasilju, bilo verbalnom, bilo emocionalnom, bilo fizičkom. Kasnije, kada zasnuju porodicu, često i sami postaju nasilni.
Nasilje u porodici različito se odražava na ponašanje dečaka i devojčica. Tako su devojčice sklonije neurotičnom reagovanju u kriznim situacijama, dok su dečaci skloniji konfliktima. Ipak, i jedni i drugi su depresivni, anksiozni, hipersenzitivni, bespomoćni i uplašeni.
 
Izvor: Blic-Žena