Tanka je linija između ljubavi i mržnje

Iako je agresivnost motivisana ljubavlju opšte poznata činjenica, naučnici tek od nedavno počinju da shvataju taj fenomen.
Sposobnost da volimo i budemo saosećajni prema drugima jedna je od naših najlepših karakteristika. Upravo ova sposobnost može biti koren naših najnasilnijih misli i dela.
Eksperti ovu naizgled kontradiktornu pojavu objašnjavaju postojanjem određenih hormona koje proizvode moždane ćelije, a koji nas doslovno teraju na nasilje kako bi pomogli onima koje volimo i želimo da zaštitimo.
“Nije reč o osećanju ljutnje ili osećaja opasnosti po sopstvenu sigurnost”, rekao je Majkl Polin sa Univerziteta u Bafalu koji veruje da su neurohormoni odgovorni za kontradiktorna ponašanja.
“Oksitocin i vasopresin funkcionišu tako da nas teraju na zbližavanje jednih ka drugima. Ipak, ljudi prilaze jedni drugima zbog ljubavi, ali i zbog agresivnih namera”, objašnjava Polin.
Iz ovih činjenica lako je zaključiti da hormoni odgovorni za najnežnije osećanje mogu biti stavljeni u vezu između saosećanja i agresivnosti.
Polin i njegov tim sproveli su istraživanje iz dva dela, a kog su činili anketa i eksperiment. Rezultati istraživanja ukazuju na to da osećanja koja uglavnom vežemo za empatiju mogu predvideti agresivno ponašanje koje bi išlo u korist onih koje želimo da zaštitimo.
Anketa je zahtevala izveštaj o voljenoj osobi i opis situacije u kojoj je bila izložena bilo kojoj vrsti nelagode uzrokovane delovanjem trećeg lica. Nakon ispunjene ankete, kandidati su ispitivani o svojim emocijama i reakcijama prilikom opisa situacije.
“Ideja da empatija može uzrokovati agresivnost bez postojanja očigledne provokacije ili nepravde je poprilično nova”, objasnio je Polin čiji je tim nakon prvog dela istraživanja od kandidata uzeo uzorak pljuvačke kako bi bio izmeren nivo neurohormona.
Drugi deo istraživanja sadržavao je u sebi slušanje priče koja izaziva saosećajnost o hipotetičkom čoveku koji je učestvovao u testu fizičke izdržljivosti tokom kog je bio zadužen da jede začinjeni sos.
Ispitanicima je ponuđen izbor o tome koliko će se “bola” naneti trećem licu koje se u imaginarnom testu takmiči protiv prvog spomenutog. Pljuvačka je uzeta i nakon završetka drugog dela istraživanja.
Rezultati su pokazali da osećanja koja nastaju kada je ljudima oko nas potrebna pomoć i koje nazivamo saosećanjem ili empatijom, mogu prethoditi agresivnom ponašanju.
“U situacijama gde nam je stalo do osobe X, motivisani smo da radimo u njihovu korist. Ukoliko je na njihovom putu osoba Y, reagovaćemo agresivno prema osobi Y. Ta agresija neće proizaći iz ljutnje, već iz ljubavi prema osobi X”, zaključio je Polin.