Od prvog bojažljivog ‘volim te’ do života provedenog zajedno ima šest faza, a svaka od njih ima posebne prepreke i preporuke kako ljubav održati živom.
Parovi su često skloni da tumače probleme koji se prirodno pojavljuju pri prelasku iz jedne faze u drugu kao lični neuspeh, a nekad i kao odljubljivanje. Ali, u stvarnosti je ljubavna povezanost prešla u drugu fazu i blago se promenila. Neki parovi, pak, jednostavno zapnu na nekom mestu na svom putu ili jedan partner brže od drugoga pređe iduću fazu, piše Endrju Dži. Maršal u svojoj knjizi ‘Volim te, ali…’
Stapanje – prva godina do 18 meseci veze
Faza stapanja omogućava nova iskustva i priliku za poboljšanje sebe. To može početi kao deo procesa u kojem s voljenom osobom želite sve da delite, ali može postati užitak za celi život. Tokom stapanja partneri jedan od drugoga prisvajaju željene kvaliteta i uključuju ih u svoju ličnost. Snaga zajedništva znači da obe strane osećaju kako razumeju svog partnera.
Najčešći problemi: Oba se partnera boje da će uznemiriti onog drugog i da će ljubav nestati, stoga čine sve što je moguće da izbegnu svađe. Ako do nje i dođe, ona se čini kao kraj sveta jer se boje da bilo kakvo neslaganje može biti kobno. Stoga se jedan partner povlači zbog straha da će izgubiti svoj identitet.
Svijanje gnezda – druga, a možda i treća godina
Partneri postaju sve više predani jedno drugom i odlučuju da žive zajedno. Seksualna se želja s visine pomame pretvorila u nešto čime se može lakše upravljati, a stvaranje zajedničkog doma postaje novi način kojim izražavaju svoju ljubav. Ovde počinje ljubavna povezanost. Međutim, zajednički život i opadajuća visina zaluđenosti znači da problemi koje su potiskivali tokom faze stapanja izranjaju na površinu. Ali, činjenica je da veza ne umire, već jednostavno prelazi u drugu fazu.
Najčešći problemi: prisnost može probuditi nervozu, a svađe se najčešće vrte oko muških i ženskih uloga u kući. Naučnici sa Instituta u Teksasu su nakon dugotrajnog istraživanja zaključili da je veza od 18 meseci do tri godine najpovoljnija za srećan brak, ali nekim je parovima takva obveza teška, a odluka o zajedničkom životu je velika stvar. Tokom stapanja par je posvećen samo sebi, a sad opet postaju važni prijatelji i porodica. Povratak tih spoljnih faktora može kod para da izazove napetosti.
Samopotvrda – treća ili četvrta godina
Do ovog periodi parovi naglašavali svoje sličnosti, ali tokom faze samopotvrde par ima dovoljno samopouzdanja da uživa u odvojenim aktivnostima, da se priseti kako postoji i ‘ja’ baš kao i ‘mi’. Vezi je zapravo i potrebna individualnost oba partnera da bi joj se osigurao „rast“. Tokom ove faze svaki partner mora da uravnoteži svoje interese s onim zajedničkim paru. To može biti popriličan šok, pogotovo nakon faza kad su potrebe veze uvek bile na prvom mestu. Neki se parovi prave da njihove induvidualne potrebe nisu važne, što može da stvori ogorčenje i problem s identitetom. Ali, problem može da nastane i kad jedan partner počne da ističe svoje potrebe pre onog drugog.
Najčešći problemi: Ako jedna polovina nema jasnu ideju ko je ili ima nisko samopouzdanje, može joj se činiti prijatnje da se sakriva u paru, nego ponovo uspostavlja odvojeni paralelni identitet. Često se događa da jedan partner misli da je vreme koje drugi partner provodi sam pretnja vezi, a borba za moć zauzima središnje mesto.
Saradnja – otprilike od pete do 14. godine
Parovi koriste sigurnost stečenu u vezi. Ova faza naziva se saradnjom zbog visoke potpore koju drugi partner pruža. Uzbuđenje i svežina koji nastaju donose se natrag u vezu i dele. Tokom saradnje pouzdanost i poverenje zamenjuju nesigurnost i strah od mogućeg gubitka koji je postojao u ranijim fazama. Parovi su ‘zaslužili’ svoju opuštenu bliskost i razvili veštine kojima se nadopunjuju u kućnim poslovima, znaju šta onaj drugi misli, oseća, ali nemaju iluzija kao u prvoj godini. Razlike rešavaju zajedno telegrafski bez dugih rasprava.
Najčešći problemi: kad partneri uzimaju jedno drugo zdravo za gotovo ili se jedan partner razvija brže i stoga nastaje rizik da drugog ostavi iza sebe. To je naročito često kod parova koji se sretnu u svojim kasnim tinejdžerskim godinama i ranim dvadesetim. Tanka je, naime, linija između odvojenih aktivnosti koje obogaćuju vezu i onih koje uzrokuju razmimoilaženje para. Ovo je verovatno najteža faza od svih šest. Stoga ne začuđuje da je prosečno trajanje neuspelog braka u EU otprilike 11.3 godine.
Prilagođavanje – od 15 do 25 godina
Ovi su parovi zaokupljeni prilalagođavanjem na promene koje im se nađu na putu umesto da se bave unutrašnjim problemima u vezi. Do sada je svaki partner odustao od maštarije o tome kakva bi druga osoba mogla da bude. Parovi u ovoj fazi osećaju se zadovoljno, a s povećanim samopouzdanjem i manje brige o onome što ljudi misle, ovo je često i razdoblje ponovnog seksualnog buđenja.
Najčešći problemi: parovi mogu da uzimaju jedno drugo zdravo za gotovo i slabije izražavaju osećaje te je manje verovatno da će ih pokazivati.
Obnova – 25 do 50 i više godina
Stariji parovi su često vrlo romantični i bliski. Bliskost u prvoj fazi zasnivala se na obećanju zajedničke budućnosti. Sada se veza zasniva na stvarnosti zajednički provedenog života. U fazi obnove partneri prestaju da gledaju van veze i svu svoju pažanju usmeravaju ka unutra. Ustvari, oni su prešli pun krug i počeli da ubiru plodove ulaganja u svoju vezu.
Najčešći problemi: Ponekad, kao u fazi stapanja, ovi partneri mogu da se pribojavaju izražavanja razlike, posebno kad drugi ljudi počnu da otimaju njihovo zajedničko vreme. Brige o zdravlju mogu izazvati izolaciju, ali to su sve manje poteškoće i ova se faza zaista može nazvati najboljim razdobljem.
Izvor: Lepota i zdravlje
