Poslovanje kompanija članica Udruženja priređivača igara na sreću (UPIS), uz visok nivo poslovne etike i značajne rezultate na polju drustvene odgovornosti, dodatno je u ovoj godini bilo otežano zbog rasta nelegalnog tržišta i enormnog povećanja lokalnih komunalnih taksi kao i odsustva potpune primene Zakona o igrama na sreću, zaključak je današnje konferencije za medije, na kojoj je UPIS predstavio ekonomske pokazatelje svog privređivanja i rezultate društveno odgovornog poslovanja.
O ekonomskim pokazateljima poslovanja, ali i uslovima pod kojima su poslovale kompanije-članice govorio je direktor Udruženja Rade Karan.: „U Udruženju i kompanijama-članicama zaposleno je 2600 ljudi koji su uredno prijavljeni, a zarade sa uplaćenim porezima i doprinosima dobijaju na vreme.
Ukupno u 2013. godini na ime poreza i doprinosa na plate, poreza, taksi i naknada za priređivanje igara na sreću, PDV i lokalnih komunalnih taksi, u državni budžet i budžete lokalnih samouprava uplaćeno je 14 miliona evra
U 2013.godini, na ime nabavki roba i usluga dobavljačima je isplaćeno 24 miliona evra. Tom iznosu treba dodati i plaćeni PDV od oko 4,5 miliona evra. Važno je istaći da se plaćanje roba i usluga vrši blagovremeno, bez kašnjenja, čime se dobavljačima obezbeđuju uslovi za normalno poslovanje, pre svega, sa aspekta isplate zarada i obaveza prema državi. U ovom momentu naši dobavljači zapošljavaju oko 42.000 radnika što predstavlja 2,5 % ukupnog broja zaposlenih u Srbiji tako da UPIS i kompanije-članice indirektno obezbeđuju i egzistenciju za više od 150 000 članova porodica zaposlenih kod naših dobavljača.
Upoređujući ovu 2013. sa prošlom 2012. godinom finansijski pokazatelji egzaktno ukazuju na sve teže uslove poslovanja, posebno u dva aspekta:
1. Ukupan iznos plaćenih poreza, taksi, naknada i doprinosa je povećan sa 11,5 miliona evra u 2012. na 14 miliona evra u ovoj godini. Najveći deo ovog povećanja odnosi se na lokalne komunalne takse – takse za isticanje firme. Iznos od 700 hiljada evra u prošloj povećao se na 1,5 miliona evra ove godine. Samo u ovoj godini u kompanijama članicama našeg Udruženja ove enormno visoke takse “pojele” su oko 600 radnih mesta. Visoki iznosi lokalnih taksi su neodrživi – u 2012.godini prosečan iznos je bio oko 120 hiljada dinara, u ovoj godini višestruko povećani i prosečan iznos je oko 380 hiljada dinara.
2. Ukupni iznosi isplaćeni dobavljačima u ovoj godini povećani su za 5 miliona evra
(23 miliona evra ove godine u odnosu na 18 miliona evra prošle godine). Važno je istaći da ovo nije posledica povećanja obima našeg poslovanja već isključivo rasta cena roba i usluga.
Analizirajući ove pokazetelje, jednostavno se stiče utisak da u Srbiji svako ko pomisli da mu fali novac, on poseže u “džep” legalnih priređivača igara na sreću, pri tome, ne vodeći računa da taj džep ima i dno. Veoma je važno istaći da u industriji igara na sreću profit iznosi 1 do 2 % od ukupnog prometa i da će svako dalje pomeranje ove granice neminovno dovesti do automatskog gašenja kompanija koje se bave priređivanjem igara na sreću, sa svim posledicama koje to nosi (značajno smanjenje budžetskih prihoda, jačanje nelegalnog tržišta, povećanje nezaposlenosti….).
Takođe, analiza ovih pokazatelja dovodi nas do ukupnih uslova poslovanja u Srbiji, koji su iz godine u godinu sve lošiji i dovode to toga da je sve teže baviti se biznisom, uključujući i igre na sreću. Kada su igre na sreću u pitanju, loši poslovni uslovi su, pored ostalog i direktna posledica odsustva potpune primene Zakona o igrama na sreću od strane nadležnih državnih organa. Podsećamo, taj Zakon donesen je u jesen 2011.godine (stupio na snagu 2.decembra 2011.godine) po hitnom postupku uz obrazloženje da je neophodno što brže urediti stanje na tržištu igara na sreću, pre svega, u smislu suzbijanja nelegalnog tržišta.
Pre deset dana navršilo se dve godine od stupanja na snagu pomentog Zakona, a njegova primena se svela isključivo na naplatu povećanih poreza, taksi i naknada. Ozbiljna akcija na suzbijanju nelegalnog tržiša je izostala dok sporadične akcije policije i inspekcijskih organa samo potvrđuju postojanje velikog i značajnog nelegalnog tržišta.
Zakonom predviđena mogućnost priređivanja igara na sreću preko interneta je, još uvek, samo mrtvo slovo na papiru. Zbog inertnog delovanja dela Sektora za devizne i menjačke poslove PU i gašenja samostalnosti Uprave za igre na sreću došlo je do zastoja u toj oblasti. Prvo smo čekali pravilnike, pa laboratorije i tako unedogled.
Za sve to vreme državni budžet je bivao i biva uskraćen za prihode po ovim osnovama, koji se mere desetinama miliona eura. Imamo utisak da u se stvari pokrenule po pitanju dozvola za internet i u skorije vreme nadamo se rešenju ovog pitanja.
Uz pokazatelje značajnog doprinosa privredi zemlje, rezultati koje je Udruženje postiglo na polju prevencije bolesti zavisnosti od igara na sreću u potpunosti odslikavaju izuzetno visok nivo društveno odgovornog poslovanja kompanija članica.
O tom segmentu društveno odgovornog poslovanja govorio je koordinator Udruženja Zoran Milošević: „Odmah po osnivanju, Udruženje je u saradnji sa Specijalnom bolnicom za bolesti zavisnosti iz Deajzerove otpočelo sa realizacijom projekta „Moguće je prekinuti“. Suština projekta ogleda se u činjenici da se njegovom realizacijom patološka zavisnost sprečava u nastajanju. Realizacija projekta podrazumeva edukaciju svih zaposlenih koji dolaze u kontakt sa igračima, u prepoznavanju prvih simptoma zavisnosti od igara na sreću. Za tri godine koliko se provodi ovaj projekat edukaciju je završilo oko 3000 zaposlenih iz svih naših kompanija. U skladu sa međunarodnim standardima svi su dobili individualne sertifikate dok se kompanijski sertifikati o edukovanom osoblju nalaze na vidnim mestima u svim poslovnicama naših kompanija širom Srbije.
Realizaciju projekta prate posteri i flajeri koji se takođe nalaze u svim poslovnicama. Posteri i flajeri svojim sadržajem na pogodan način ukazuju igračima na potencijalnu mogućnost pojave zavisnosti od igara na sreću i upućuju ih da pomoć potraže u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti iz Drajzerove koja se nalazi u okviru zdravstvenog sistema Srbije u kojoj je lečenje potpuno besplatno.Ove godine dodatno smo uradili i svojevrstan priručnik za zaposlene na temu prepoznavanja prvih simptoma zavisnosti.
Trajno opredeljenje kompanija članica i Udruženja u celini je da se društvena odgovornost u segmentu donacija striktno odvoji od marketinga. Prema rečima koordinatora Zorana Puhača od osnivanja Udruženja praktično ne postoji nijedna značajna društvena akcija u sferi socijalne i humanitarne podrške u kojoj UPIS ili njegove članice nisu učestvovali. Počev od akcija za lečenje teško obolele dece, akcije “Bitka za bebe” i nabavke inkubatora, preko narodnih kuhinja, sigurnih kuća, pomoći hendikepiranim i socijalno ugoroženim do podrške brojnim zdravstvenim ustanovama.
Istovremeno, kompanije-članice Udruženja podršku su pružali i pružaju brojnim neprofitnim i niskoprofitnim sportskim udruženjima i klubovima koji podstičnu razvoj sporta, kao i pomoć i podršku ustanovama kulture, nauke i obrazovanja.
Nažalost, sve teži uslovi poslovanja dovode do restrikcija u mnogim sferama pa tako i u ovoj. Naime, u odnosu na prosečna izdvajanja prethodnih godina, ove godine su izdvajanja za ovu namenu smanjena za oko 25 % tako da u 2013.godini iznose oko 300 hiljada evra kao donacije u okviru socijalne i humanitarne podrške i pomoći sportu i kulturi.
Ekonomski pokazatelji privređivanja i rezultati društveno odgovornog poslovanja Udruženja priređivača igara na sreću nedvosmisleno iskazuju njihov veliki značaj i doprinos privredi i društvu u celini, ali indirektno ukazuju i na potencijalni uticaj i značaj celokupune industrije igara na sreću. Zato od države očekujemo da obezbedi optimalne uslove poslovanja koji će se ogledati u primeni evropskih standarda i evropskih zakona, bržem donošenju normativno-pravne regulative, poštovanju i primeni donetih zakona i podzakonskih akata i suzbijanju nelegalnog tržišta. Na taj način bi svim legalnim domaćim operaterima bilo omogućeno koliko toliko normalno poslovanje i ravnopravan položaj na našem tržištu kakav imaju u Evropi.
