U svetu su već neko vreme popularni sokovi od sveže ceđenog voća i povrća. Zagovornici takve hrane obično se pozivaju na to da takvi sokovi ojačavaju imuni sistem i čak sprečavaju razvoj kancera. Skeptični ste? Možda s razlogom. Za ceđenje sokova koriste se pravi sokovnici, mnogo moćniji od blendera. Oni pravilno odvajaju semenke i kožu od jestivog ploda, a zatim iz njega cede svaku kapljicu dragocenog soka. Međutim, zar nije bolje pojesti celu voćku?
U teoriji, nepasterizovani, visoko koncentrisani sok sadrži više nutritijenata, antioksidanata i sastojaka za borbu protiv bolesti nego ijedan flaširani pasterizovani sok, pa čak i sveža voćka. Ipak, stručnjaci smatraju da postoje i njegove loše strane.
Predstavljamo razloge “za” i “protiv” ceđenja.
“Za”
- Mnogi ljudi ne vole pojedino povrće ili voće. Zato, ako nikada inače ne biste jeli celer, kelj ili recimo, cveklu, ispijanje sokova od ovih namirnica doneće vam korisne nutritijente koje inače ne biste dobili.
- Jedna studija sprovedena na UniverzitetuVanderbilt 2006. otkrila je da sokovi mogu sprečiti nastanak Alchajmera. Tada je potvrđeno da osobe koje uzimaju tri ili više porcije sokova od voća i povrća imaju 76 odsto manje šanse da postanu dementni. Razlog za to su korisni polifenoli, antioksidansi iz voća i povrća.
- Sok od celera može sniziti krvni pritisak. Jedna 20-godišnja studija sprovedena na životinjama pokazala je da uz to snizava i nivo holesterola. Istraživači Univerziteta u Čikagu tvrde da neki sastojci opuštaju mišiće koji čine krvne sudove. Dnevna doza za takve efekte treba da bude šest stabljika ove biljke.
“Protiv”
- Ceđenjem iz voća i povrća uklanjate sva korisna vlakna kojih je inače premalo u savremenom načinu ishrane. Zagovornici ceđenja tvrde da se upravo njihovim uklanjanjem telu omogućava da lakše apsorbuje nutritijente, ali su stručnjaci klinike Mejo dokazali da to nije tačno.
- Redovno ceđenje voća sa visokim glikemičkim indeksom, poput ananasa ili lubenice, naročito u kombinaciji sa hranom siromašnom vlaknima, može izazvati skok šećera u krvi i povećati rizik od dijabetesa. Slično tome, “voćne dijete” koje traju nekoliko dana, neće eliminisati toksine iz vašeg tela, bez upotrebe bilo kakve druge hrane. Kako biste to postigli, cedite uglavnom povrće, sa vrlo malo voća i nastavite da jedete zdravu izbalansiranu hranu.
- Sokovi ne dovode obavezno do mršavljenja. Zapravo, neki domaći sokovi od voća i povrća sadrže mnogo prirodnog šećera i vrlo mnogo kalorija, pa će čak i usporiti vaša nastojanja da smršate. Što je još gore, zbog nedostatka vlakana stalno ćete biti gladni.
- Sokovi nisu čudesni borci protiv kancera. “Nema naučnog dokaza da su ceđeni sokovi zdraviji od cele hrane”, stav je Američkog društva za borbu protiv raka.
- Sveže ceđeni sokovi se brzo kvare, jer nisu pasterizovani. Treba ih zato popiti istog dana kada su isceđeni, a ostatak zamrznuti.
- Ceđenje sokova može biti vrlo skupo. Treba vam mnogo voća i povrća da biste dobili samo malo soka, a sokovnici takođe mnogo koštaju.
Sve u svemu, sveže ceđeni sokovi od raznih plodova mogu biti koristan deo ishrane u umerenim količinama. Međutim, sokovi nisu obavezno zdraviji od celog voća i povrća, niti su lek za neke naročite bolesti.
Izvor: B92
