Za čime žale ljudi nakon razvoda

Za većinu ljudi nastavak života nakon razvoda predstavlja izuzetno težak proces. Možete prekinuti sve veze i početi novi život, ali kajanje i pitanja o tome šta biste učinili drugačije kad biste imali priliku uvek ostaju tu negde, podsećajući vas na sopstvene greške iz prošlosti.
Ipak, život ide dalje, a ova iskustva stvarnih ljudi nam mogu poslužiti kako bismo još jednom shvatili koje su to bitne stvari u vezama i braku i elementi zdravog odnosa.
Čitaoci sajta “Hafington post” podelili su svoja lična iskustva s razvodima, napisavši šta je to zbog čega najviše žale i šta bi promenili kada bi mogli da vrate vreme.
“Žao mi je što nisam na vreme shvatila kako ima velikih problema i kako ja nisam ta koja ga može popraviti.”
“Zbog čega se najviše kajem? Zbog toga što sam u braku ostala sedam nesrećnih godina i davala sve od sebe, samo zato jer sam osećala kako je to ono što društvo očekuje od mene. Zadnjih pet godina kako sam sama su bolje od svih 14 godina mog braka.”
“Posvađali smo se na noć probe našeg venčanja. Ponekad mi je samo žao što istu tu noć nisam istrčala kroz vrata, ne osvrnuvši se za sobom. Međutim, da sam to uradila, ne bih imala dvoje predivne dece. Pretpostavljam da je moj brak ipak bio vredan toga.”
“Najviše se kajem zbog toga što nisam bio muž kakav sam mogao i znao da mogu da budem.”
“Najviše se kajem zbog toga što ga nisam ostavila nakon prvog puta kad me je prevario. Ovako sam samo potrošila toliko godina na nekoga ko me nije bio vredan.”
“Žalim zbog svih upozorenja i crvenih zastavica koje sam dobijala, čak i pre nego što smo se venčali. Nisam imala hrabrosti da prekinem. Žao mi je što sam mu previše verovala, bila previše optimistična i preozbiljna u ispunjavanju svojih zaveta, da bih na kraju shvatila da taj brak nije bio održiv.”
“Žao mi je što nisam obraćala pažnju na znakove koji su mi govorili kako on nije prava osoba za mene. Bila sam tako zaljubljena, verovala sam u bezuslovnu ljubav. Zbog njega sam se odrekla sebe, svojih snova, strasti, planova, samo da bih bila s njim i kako bi naše četvoro dece bilo srećno. Toliko sam se navikla na to da zauzvrat ne dobijam ništa, a tako je i on počeo da me tretira – kao da sam ništa. U našem su braku bile bitne samo njegove potrebe. Žao mi je što nisam videla da je on oduvek bio takav, samo me je moja zaljubljenost sprečavala da otvorim oči.”
“Žalim za time što sam u braku izgubila sebe, budući da su tuđe potrebe uvek bile važnije od mojih.”
“Žao mi je što sam sebi dopustila da izgubim sebe jer sam se trudila da budem ono što je on hteo od mene. Čak i kad sam se promenila, opet nisam bila dovoljno dobra. Tako sam zahvalna na tome što sam uspela da se oslobodim toga, ponovo pronađem sebe i budem ono što jesam.”
“Žalim zbog toga što nismo malo sačekali sa brakom. Pre nego što smo se venčali, bili smo zajedno manje od godine i zapravo nismo imali vremena da se upoznamo. Sad znam kako je to najvažnije od svega.”
“Žao mi je što nisam bila u stanju da vidim kako je on pupčanom vrpcom još vezan za svoju majku. On nije bio za mene. Bila sam mlada i naivna i nisam znala da od braka treba da zahtevam mnogo više. Ipak, dao mi je dva sina, tako da na kraju ipak ništa ne žalim.”