Zašto brojanje kalorija ne pomaže mršavljenju

Navodno, stvar je prosta – kalorije su kalorije, bez obzira na hranu i ako hoćete da smršate, jednostavno trošite više kalorija nego što ih unosite, bez obzira da li više vežbate ili manje jedete. Međutim, da li je stvar baš tako jednostavna?
Svako ko je pokušao da smrša zna da to nije nimalo lako, a to nam govori i mali broj onih koji nakon mršavljenja ostanu na normalnoj težini duži vremenski period.
Po rečima kardiovaskurologa Džejmsa Di Nokolantonija, problem je u samoj ideji da su kalorije ključni alat u kontrolisanju težine:
„Sve zemlje sveta muče problem sa gojaznošću i za sada niša nije pomoglo“ kaže Di Nokolantonio „Ali važno je reći da ne umiremo od gojaznosti, već od hroničnih bolesti koje su pobvezane sa našim metabolizmom“.
Od bolesti srca, dijabetesa i šloga samo u Americi godišnje umre 800.000 ljudi. Lekari se nadaju da će uspeti da izoluju hranu koja loše utiče na metaboilzam, i po njihovim rečima, to je mnogo važnije nego izbaciti kalorične namirnice.
U studiji koju je Di Nikolantonio objavio u magazinu „Public Health Nutrition“ kaže se da je pogrešno da ljudsko telo doživljavamo kao svojevrsni balanser kalorija – to što ćemo smanjivati i povećavati kalorije po sopstvenom nahođenju nije dobro iz prostog razloga jer neki ugljeni hidrati, kao što su na primer hleb ili paste , imaju određenu ulogu u našem metabolizmu.
On kaže da se povećana težina nakon preteranog unošenja ugljenih hidrata (šećer, krompir, beli pirinač, slatki sirupi) javlja zbog toga što šećer dospeva velikom brzinom u krv, zbog čega se nivo insulina u telu povećava. Naglo povećani insulin dovodi i do naglog pada šećera u krvi, što nas tera da unosimo još ugljenih hidrata. On ovaj problem naziva „pojačana petlja konzumacije“ i kaže da to na duže staze može onesposobiti leptin (hormon koji reguliše sitost), što će rezultirati nekontrolisanim prejedanjem.
„Kao što nećemo kriviti dete što raste tokom puberteta – jer mu se to dešava zbog njegovih hormona – isto tako hormoni mogu da regulišu masne naslage, odnosno mogu da izazovu glad“ kaže Di Nikolantonio. „Ako malo poznajete biohemiju, onda znate da to nije vaša greška i da nema veze sa snagom moći. Određene vrste hrane vam toliko mogu izmeniti biohemijski sistem, da nekad bukvalno skapavate od gladi.“
Kada smo na dijeti, pogrešno je unositi neke navodno dijetalne proizvode umesto ugljenih hidrata ili proteina. Tako na promer neki ljudi će na dijeti pre pojesti čips koji se reklamira kao niskokalorični, nego kaloričniji orah – što je pogrešno ako uzmemo u obzir nutritivnu vrednost.
Ako vežbate više, vaše telo će tražiti više hrane. Ako jedete manje, telo će skladištiti energiju koju biste mogli potrošiti na neki drugi način. I ukoliko ne idete na spavanje gladni, nešto od toga će dati rezultat. Di Nikolantonio kaže da je ovo jedan od razloga zašto mnogi ljudi ne mogu da zadrže istu težinu nakon dijete.
On ne predlaže nijednu specifičnu dijetu, ali kaže sledeće: „Ako želite da smršate, nemojte se fokusirati samo na kalorije. Kaloričnije vrste hrane će vas učiniti sitijim, što znači da ćete generalno manje jesti.“