Ljudsko ponašanje ukazuje na to da su ljudi spremni za odmazdu, kada su povređeni od strane drugog lica. Naš ponos ili samopouzdanje je povređen. Naša očekivanja i snovi su razočarani.
Mi smo izgubili nešto veoma dragoceno za nas. Šelimo kompezaciju za štetu.
Psiholozi navode da osvetiti se nekome ne može doneti zadovoljstvo, jer stvara osećaj praznine, koju je teško nadomestiti. Pored ovoga, potreba za osvetom, ima koren u agresiji, a potreba za praštanjem u dobroti.
Ali postoje i drugi otpori koji blokiraju našu motivaciju za oproštaj. Automatski misli ili uverenja ometaju nas da praštamo. Često ćemo reći, “ Ja neću oprostiti,, jer on/ona nikad neće prihvatiti odgovornost za ono što su učinili” ili “ Bio bih licimer kada bih oprostio jer ja ne osećam kao da praštam”.
Objašnjenja za ponašanje mogu da stanu na put. Kada nas neko povredi skloni smo da dodelimo interne uzroke ponašanja. Mi ćemo reći “ on je samo tako zaboravan ili nepažljiv ” , “ ona me ne ceni ” ili “ ona je to uradila nameno ” .
Kada radimo nešto pogrešno ili uvredljivo/ razočaravajući skloni smo na izgovore za sopstvena ponašanja prepisujući ih spoljnim uzrocima. U tim slučajevima možemo reći: “ moje dete je haos “. Jednostavno to nije naša greška…
To je ono što psiholozi nazivaju “ osnovna autorska greška “. Mi smo dodelili svu odgovornost ili krivicu na druge za svoje ponašanje…
Važno je napomenuti da razumevanje i prihvatanje greške u ponašanju ne oslobađa osobu moralne odgovornosti. Praštajući neko ne poništava posledice svojih postupaka. Cilj je da promoviše saosećanje I oproštaj tako da izgledaju realnije na štetne događaje sa njihove tačke gledišta.
Nedostatak empatije ( empatija je psihološki autoput za praštanje drugim osobama), Razvijanjem empatije za druge strane počinjemo da menjamo naš način razmišljanja. To je nemoguće u potpunosti znati jer ne znamo kako će osoba reagovati na to što joj je učinjeno.
Kada ste bili u mogućnosti da imate empatiju za nekog ko vas je povredio? Oproštaj ima veliki uticaj na naše zdravlje i osećanja. Oproštaj nije toliko o drugoj osobi jer se radi I o našem srcu. Oproštaj je za našu korist ali tako često veliki broj stvari stane na put .
Ne dozvolite da ozlojeđenost preuzme kontrolu nad vašim životom jer će uništiti i mnogo drugih odnosa.
Oproštaj podrazumeva da zaboravite na kritikovanje, osuđivanje, poređenje sa drugima, podrazumeva toplinu, snagu I oslobođenje. To može da uteši, izleči, ponovo spoji…
Ljudi koji su sposobni da oproste uvereni su da je život lep, pozitivni su, nisu agresivni…
Mržnja ređa nesreću, više troši onog ko mrzi nego sam predmet možnje, pa naučnici smatraju da je praštanje lek za mržnju, delo koje donosi blagodeti duši.
Međutim nisu svi oblici praštanja dobri za zdrvalje. Dokazano je da ljudi koji previše praštaju, odnosno nemaju previsoke kriterijume, lošijeg su zdravlja i labilnog psihičkog stanja. Takođe osobe koje traže oproštaj od Boga pod većim su stresom I češće pate od psihočkih smetnji.
