"Ana Karenjina" prva na listi gledanosti u Srbiji!

Posle prepune sale na premijernom prikazivanju u beogradskom Sava Centru, film „ANA KARENJINA“ je tokom prethodnog vikenda nastavila da beleži fenomenalne rezultate u gledanosti.
Ovu novu, smelu i potpuno drugačiju ekranizaciju poznate Tolstojeve priče, a pod rediteljskom palicom Džoa Rajta, pogledalo je tokom prethodnog vikenda preko 12 000 gledalaca u Srbiji i Crnoj Gori! Naglašavamo da je ovo najbolje otvaranje jednog Univerzalovog naslova na našoj teritoriji.
Film “ANA KARENJINA” se od 24. januara prikazuje u bioskopima Kolosej, Cineplexx Delta City, Roda, Takvud, Dvorana Doma Sindikata, Kulturni Centar Beograda, Fontana, Arena (Novi Sad), Cineplexx Kragujevac Plaza, Kupina film (Niš), Vilin grad (Niš) i Cineplexx Mne (Podgorica).
Večna priča koja moćno istražuje sposobnost za ljubav koja uzburkava ljudsko srce, dok rasvetljava raskošno društvo kakvo je bilo carska Rusija. Radnja se dešava 1874. godine. Živahna i lepa, Ana Karenjina (Kira Najtli) ima sve ono na čemu bi joj pozavidele žene iz tog doba; ona je žena Alekseja Karenjina (Džud Lou), visokog vladinog činovnika kome je rodila sina, i njen položaj u društvu Sankt Peterburga ne može biti viši. Kad dobije pismo od svog brata Oblonskog (Metju Makfejden), u kome je moli da dođe i pomogne mu da spasi njegov brak sa Doli (Keli Mekdonald), Ana će otputovati u Moskvu. Na tom putu, Ana upoznaje groficu Vronski (Olivija Vilijams), koju će na železničkoj stanici dočekati sin, zanosni konjički oficir Vronski (Eron Tejlor-Džonson). Kad Anu upoznaju s Vronskim, među njima će odmah sevnuti varnica koju ni on ni ona neće moći da ignorišu.
Moskovski dom će posetiti i najbolji prijatelj Oblonskog, Ljevin (Domnal Glison), preterano emotivan i brižan zemljoposednik. Ljevin je zaljubljen u Dolinu mlađu sestru Kiti (Ališa Vikander). U nepovoljnom trenutku, zaprosiće Kiti, ali ona ga odbija jer je zaljubljena u Vronskog. Razočaran, Ljevin odlazi na svoj posed na selu gde se okreće farmerskom poslu. Kitino srce će biti slomljeno kad na velikom balu shvati da Vronski ima oči samo za Anu, a da mu ova udata žena uzvraća pažnju.
Ana će se boriti da zadrži prisebnost i zbog toga beži u Sankt Peterburg, gde će za njom poći i Vronski. Pokušaće da se vrati u porodičnu rutinu, ali neće moći da prestane da misli na Vronskog. Započeće strastvenu ljubavnu aferu koja će skandalizovati društvene krugove Sankt Peterburga. Karenjin će se naći u bezizlaznoj situaciju i biće primoran da ženi postavi ultimatum. U pokušaju da dostigne sreću, Ana će doneti odluke koje će razgrnuti koprenu sa društva koje je opsednuto imidžom. Posledica toga će biti romantični i tragični događaji koji će dramatično promeniti njen život ali i živote svih ljudi oko nje.
OD ROMANA DO JEDINSTVENE SCENOGRAFIJE
Trajnu snagu Tolstojevog romana “Ana Karenjina” sumirao je reditelj filma, Džo Rajt rečenicom: “Svi na neki način pokušavaju da nauče da vole.” Kira Najtli, koja igra glavnu ulogu u ovoj hrabroj ekranizaciji, kaže: “Priča je takva da se i danas razume, jer ljudi i dalje žele ono što ne mogu da imaju, i dalje se sukobljavaju sa društvenim normama i pravilima i još uvek imaju problem da izraze emocije.”
Rajt se priseća: “Kad sam pročitao knjigu, ona je potpuno opisala situaciju u kojoj sam se ja nalazio u tom životnom periodu. Nadate se da ste kao neki od likova i shvatate da ste lako mogli biti neki od njih. Oni su potpuno stvarni i zastrašujuće bliski.” Rajt je bio taj koji je svojim dugogodišnjim saradnicima Timu Bevanu i Eriku Felneru, producentima i vlasnicima studija Working Title Films, izneo ideju o potencijalnoj adaptaciji Ane Karenjine sa Kirom Najtli u glavnoj ulozi.
“Ovo je ozbiljan roman i velika ljubavna priča koja je i ranije adaptirana. Znali smo da nam treba pravi scenarista koji bi uneo nešto novo,” kaže Bevan. Oskarovac Tom Stopard je bio jedini pisac koga je Rajt uzimao u razmatranje kao nekog ko će adaptirati ovaj klasik. Stopard priznaje da je sa zadovoljstvom prihvatio ovaj poziv iako za sebe smatra da je prvenstveno pozorišni scenarista. “Primetili smo da su se prethodne adaptacije više fokusirale na Anu, iako se u romanu ne prati samo njena priča, već paralelno i Ljevinova priča,” kaže Bevan.
Bevan dodaje, “Ian Mekjuan, autor romana ‘Pokajanje’, rekao mi je da smatra da je Ljevinova i Kitina ljubavna priča najveća u književnoj istoriji. Ona je u neku ruku i Tolstojeva autobiografska priča.” On još kaže, “Posle svih adaptacija koje smo uradili, Erik i ja smo znali da se dužina i sadržaj romana nikad ne mogu u potpunosti preneti u igrani film. Ali 130 stranica Tomovog scenarija savršeno su uhvatile esenciju romana, a da nisu oštetile ni likove ni priču, na taj način što su rasvetlile glavnu temu koja se proteže u celom romanu: ljubav u svim svojim oblicima.”
Stopard pojašnjava: “Imate ljubav, majčinsku, dečiju, ljubav između braće i sestara, telesnu ljubav, ljubav prema Rusiji i tako dalje. Reč ‘ljubav’ je centralna u romanu, i u našem filmu. Odlučio sam da ne uključujem one delove romana koji se bave drugim temama.” Bevan kaže da su stvorili svet u koji publika može da uroni i da se izgubi u tom mnoštvu emocija i likova što smatra da je predispozicija za jedan odličan film.
Do proleća 2011. scenario je bio završen i bilo je vreme da se pronađu prave lokacije za snimanje. Bevan se priseća: “Odlazak u Tolstojevu kuću blizu Moskve, noćnim vozom iz Sankt Peterburga u sred zime bio je fantastičan put koji nam je svima omogućio da iskusimo Anino putovanje.” Međutim, Rajt je i dalje želeo da ova verzija Ane Karenjine bude na neki način drugačija i da se udalji od prethodnih adaptacija koje su snimane na dobro poznatim ruskim lokacijama. Reditelj je doneo hrabru odluku da se pozorišni pristup iskoristi za stvaranje ove dobro poznate ljubavne priče.
Vebster kaže: “Džo nikad ne želi da snimi ‘još jedan istorijski film’, tako da, kad je doneo ovu odluku da Ana Karenjina bude snimljena u stilu pozorišne predstave, zagarantovali smo publici potpuno novu verziju ove priče.” Rajt dodaje: “Ana igra ulogu verne žene sve do trenutka dok ne upozna grofa Vronskog, ali svi ostali likovi iz njenog društvenog miljea sve vreme glume. Onda sam shvatio da bismo mogli ceo ovaj film da smestimo u pozorište.”

Odatle se koncept iskristalisao; da bi se prikazali uski krugovi peterburškog i moskovskog društva u svoj svojoj teatralnosti, Rajt je odlučio da se cela akcija dešava u prelepom, propalom pozorištu, koje će biti sveprisutno, kao metafora za rusko društvo tog vremena koje je bilo trulo iznutra. Ali će ostati verni Tomovoj adaptaciji i priči koja će se dešavati nesvesna lažnog okruženja.
“Tako je novi pristup pripovedanja, kako u smislu Džoove estetike tako i Tomove adaptacije, postao razlog za postojanje ovog filma. Pratili smo Ljevinovo putovanje u stvarni svet, ali Anina odiseja je zadržana unutar pozorišta”, kaže Bevan. Rajt zaključuje: “Srž ove priče je ljudsko srce. Zauvek ću ostati fasciniran time kako ljubav funkcioniše i koliko smo mi kao ljudska bića iskreni prema našim emocijama.”