Celer ili latinski Apium graveolens je začinska biljka poznata od davnina. Celeru su mnogi pridavali različite uticaje na zdravlje organizma, ali ono što se pouzdano zna je da koren i list ove biljke utiču na bolju cirkulaciju, poboljšavaju probavu i jačaju potenciju. Posebno je zanimljiv podatak da acetileniks, jedan od njegovih sastojaka, zaustavlja umnožavanje ćelija raka i sprečava pojavu metastaza.
Zbog bogatstva različitim korisnim sastojcima celer ima izuzetna lekovita svojstva. Sa šargarepom, lukom i peršunom predstavlja četiri glavna aduta svake kuhinje. Koristi se svež i obaren za pripremanje supa i jela, seme se koristi kao začin, dok lišće vrlo često služi za dekorisanje raznovrsnih kulinarskih specijaliteta. Može da se nađe tokom cele godine, mada je najbolji u jesen.
Listovi i koren vade se do kraja oktobra i izuzetno su bogati mineralima, vitaminima, nutrijentima i eteričnim uljima, koji mu daju snažan, karakterističan miris. U sto grama korena nalazi se samo sedam kalorija, ali zato 320 miligrama magnezijuma i 16 milicentigrama folata. Odličan je izvor i vitamina K kao i dijetalnih vlakana.
Celer sadrži supstancu kumarin koja sprečava štetno delovanje slobodnih radikala, a podstiče aktivnost belih krvnih zrnaca važnih za očuvanje odbrambene moći organizma. Svi vitamini B kompleksa iz ove biljke podstiču razmenu ugljenih hidrata u organizmu, jačaju nerve i mozak, a kožu, kosu, oči i jetru čine zdravima.
Sirovi celer je veoma delotvoran sastojak ishrane kod kožnih oboljenja. Preporučuje se i osobama koje imaju kamen u bubregu ili mokraćnoj bešici, zato što je dobar diuretik. Da bi se postigao željeni efekat treba sitno nastrugati jednake količine celera i jabuke, dobro sastojke izmešati i uzimati više puta u toku dana. U ovu smesu može da se dodaju i narendani orasi i šećer po želji.
I to bi bila priča o celeru. Oni koji su do sada izbegavali ovu namirnicu na stolu trebalo što pre da je uvrste jer celer je zaista biljka zvana zdravlje!