Džinovska Rubikova kocka osvetljena iznutra, prvi put se pojavila pre dve godine poput svetionika koji služi za orijentaciju, ali ne na moru već u pustinji. Postavljena na relativno tanak stub i dodatno pričvršćena za tlo žicama koje se ne vide iz daljine, izgledala je noću kao šareni ukras koji lebdi na nekoliko metara od zemlje. Ako ste pomislili isto što i mi, prevarili ste se. Džinovska kocka se ne okreće onako kako bi to radio Joda, već menjanjem boja tako da odraze poteze igrača.
Reč je o potpuno funkcionalnoj skulpturi inspirisanoj klasičnom Rubikovom kockom, verovatno najvećom te vrste na svetu. Prvi put je javno predstavljena na umetničkom festivalu Goreći čovek ( Burning Man) u Nevadi 2009. Bila je visoka 10,5 metara i mnogima koji su te godine došli na vatreno okupljanje u nedođiji Nevade, predstavljala je svetionik u privremenom pustinjskom naselju.
Napravila ju je neprofitna grupa umetnika, inženjera i naučnika okupljenih u kolektiv fokusiran na stvaranje interaktvnih umetničkih dela nazvan Gruvlabs ( GroovLabs). To je i razlog što se naziva Gruvikova kocka.
Kocka sa ivicama od po četiri i po metra i teška oko dve tone, napravljena je od čeličnog rama pekrivenog platnom i iznutra osvetljena jakim svetlećim diodama koje zahtevaju napajanje od 1,7 kilovata. Okretanje delova kocke simulira se animiranim osvetljavanjem 54 “piksela” veličine 1,5 x 1,5 metara koji sačinjavaju kocku. Najčešće se postavlja na stub visok oko tri metra i učvršćuje žičanim zategama, ali može se i okačiti na plafon.
Kockom se upravlja preko ekrana osetljivih na dodir postavljenih u tri stanice odmaknute od kocke i međusobno udaljene 10–15 metara, od kojih svaka omogućava rotaciju oko jedne ose. To znači da na rešavanju mora da sarađuje troje ljudi. Rešavanje je zato znatno teže. Do sada je uspešno složena samo šest puta.
Mada je može rešavati i samo jedan igrač, to što omogućava da je zajednički rešavaju trojica, ali tako što je svaki okreće oko samo jedne ose, zahteva dobru međusobnu saradnju i stvara potpuno nov doživljaj. Ova veoma introvertna igra je time pretvorena u grupni izazov koji je zanimljiv i za gledanje, jer takmičari jedan drugom dovikuju poteze i trčkaraju okolo kako bi videli stanje kocke iz različitih uglova.
Iako ništa ne mora da se okreće najbolji rezultat je 48 minuta, postavljen 2009. na pomenutom umetničkom festivalu u Nevadi. Postavila su ga trojica učesnika festivala, s tim što ostaje nejasno koliko je vremena potrošeno da se pronađu takva trojica u masi koja se te godine skupila u pustinji.
Gruvlabs trenutno u saradnji s pacifičkim naučnim centrom ( Pacific Science Center) u Sijetlu gradi jednu takvu kocku visoku osam metara koja će biti izložbeni eksponat devetomesečne izložbe o inženjerstvu, nauci i matematici koja se otvara 1. oktobra. Kocka će biti deo postavke namenjene slagalicama, mozgalicama i interaktivno rešivim problemima. Čini se da nijedan drugi izložak neće biti impresivniji.
Publika će moći da učestvuje u interaktivnom rešavanju Gruvikove kocke, a biće organizovano bar jedno takmičenje onih koji su bili najuspešniji. Veb aplikacija koja simulira igranje sa tri igrača omogućiće vežbanje pre posete muzeju.
Izgradnja kocke se snima u pravilnim vremenskim razmacima i trenutno postoje tri ubrzana snimka na kojima se vidi kako odmiče konstrukcija. Evo snimka koji je bio aktuelan u trenutku dok ovo pišemo, a ostale (ili neki noviji) potražite ovde.
Izvor: Mikro, www.mikro.rs
