Wednesday, May 22, 2024
HomeGreenEpidemija: Semi-somnija, bolest izazvana stresom i kompjuterima

Epidemija: Semi-somnija, bolest izazvana stresom i kompjuterima

Da li ste i vi žrtva polu-nesanice? Poremećaj koji podrazumeva loš kvalitet sna izazvan je stresom, radom na kompjuteru, a pogađa milione.
Šta je, zapravo, polu-nesanica? To je stanje u kome čovek ima kratke periode prekida u spavanju, možda u danima koji su posebno stresni. Može doći do buđenja u trajanju od oko pola sata, ili osoba ne može da zaspi i po sat vremena kada legne, zato što mozak preživljava dnevne događaje. Džin Gomez predsedava “Energetskim projektom” zamišljenim da pomaže ljudima da se bore sa umorom. On objašnjava:
– Čovek je oduvek bio pod stresom, ali posao i kuća bili su odvojeni. Kad izađete iz kancelarije, vi se jednostavno isključite. Međutim, danas više nije tako. Kada se danas čovek relaksira, u većini slučajeva je to opet vezano za sedenje uz kompjuter, bilo da kupujemo onlajn, da tvitujemo ili smo na fejsu, ili igramo igrice – naš mozak je, znači, u permanentnom pogonu.
Tokom spavanja događaju se tri najvažnije stvari: opadanje svetla prouzrokuje proizvodnju hormona melatonina koji treba da uvede u san, temperatura tela počinje da opada, a um i telo se opuštaju, omogućavajući nervnom sistemu da se “isključi”. Upotreba savremene tehnologije utiče na svaki od ova tri koraka. Studije su pokazale da svetli ekrani mogu da smanje nivo melatotina za gotovo četvrtinu, dok ljudima izloženim radijaciji sa mobilnih telefona pre odlaska u krevet treba više vremena da uđu u dublje faze sna, u kojima provode manje vremena nego što je organizmu potrebno.
ŠTA JE SPAVANJE?
Spavanje je stanje u kome mozak prerađuje informacije koje smo primili tokom dana, ali ogromna količina materijala koji konzumirano na kompjuteru jednostavno je prevelika da bi se s njom lako izašlo na kraj.
– Deo mozga koji učestvuje u obradi informacija je relativno mali – i on ne može da se nosi sa količinom koju unosimo u njega danas – kaže dr Nerina Ramlakan, stručnjak za probleme sna u londonskoj bolnici Najtingejl.
Kao rezultat toga nastaje činjenica da više vremena provodimo u delu sna u kome procesuiramo informacije, a manje vremena provodimo u dubokom snu koji vrši ulogu okrepljenja. Zato se budimo iscrpljeni. Ipak, većina ljudi ne shvata da im se ovo događa, dok im se ne desi da “potpuno padnu” ili se ne dogodi promena posla.
Endži Bali (30) iz Berksa nije bila svesna da ima problem sa kvalitetom sna sve dok nije prešla na novo radno mesto na kome je striktno bilo zabranjeno kontaktirati sa kolegama van radnog vremena vezano za posao. Zaposlenima je bilo eksplicitno zabranjeno da pregledaju mejlove ili da rade van radnog vremena. Endži je ubrzo osetila da joj se životna energija znatno povratila. “Sada, kad ustanem, pijem kafu iz zadovoljstva, a ne da bi me pokrenula. Moja bivša firma od mene je očekivala da sam im na raspolaganju 24 sata sedam dana u nedelji. Pored kreveta sam držala telefon i laptop kako bih mogla da odreagujem u svakom trenutku”
Postavlja se pitanje kako povratiti dobar san? Kao prvo, treba da budemo svesni da osam sati dragocenog sna započinje ne kad legnemo uveče, već je to proces koji se priprema čitav dan. Stručnjaci smatraju da smo i sami krivi što ne uzimamo predah, što i kad se odmaramo, ne možemo bez telefona ili kompjutera.
– Uzimajte mini-pauzu od informacija svakih sat i po vremena. Ako uveče baš morate da sedite za kompjuterom, smanjite osvetljenje na monitoru, i nemojte sedeti duže od sata. Povećajte veličinu slova na ekranu – savetuje dr Ramlakan.
– Počnete da verujete da će se desiti katastrofa ukoliko ne odgovorite odmah na mejl. Takođe, vašem egu je teško da poveruje da niste pobrebni firmi 24 sata dnevno sedam dana u nedelji. Meni je trebalo dve nedelje da se naviknem da uveče isključim kompjuter i ne gledam mejl – priča Endži.
Dr Ramlakan takođe preporučuje da sat vremena pre odlaska u postelju isključimo sve gadžete.
Vreme za dremku: Novorođenče obično znači za roditelje manjak sna od 400 do 750 sati tokom prve godine života bebe.
POMAGALA ZA BOLJI SAN

  1. Vibrirajuća podloga na koju osoba legne, za koju se veruje da smanjuje stres i napetost. Potrebno je ležati ili sedeti na podlozi pola sata pre odlaska na spavanje. (niagaratherapy.co.uk)
  2. Za relaksiranje mozga koristi se elektronski aparat koji se nosi 20 minuta pre odlaska u krevet. Na ušne školjke se stave štipaljke kroz koje prolazi struja, koja omogućava da dođe do “promene moždanih talasa” i do opuštanja. (alpha-stim.co.uk)
  3. Sprej – Melatonin je hormon koji pomaže da zaspimo. Naneti sprej “za laku noć” sa melatoninom direktno na jezik. (loveursoul.co.uk)
  4. Virtuelni savetnik: “Slipio”, onlajn kurs koji traje šest nedelja pomaže da “reprogramiramo svoj mozak”. Tu se nauče tehnike, na primer, vizuelizacije, kako bi “točkići u mozgu” prestali da rade. (Cognitive Behavioural Therapy)
  5. Lekovite trave – potrebno je uzeti dve kapsule sa valerijanom pola sata pre odlaska na spavanje. (Vitabiotics Valerian capsules)
  6. Aromaterapija – Ulje za tuširanje naneti na kožu ili sipati u kadu. (aromatherapyassociates.com)
  7. Milkšejk – prah sa ukusom čokolade koji se stavlja u mleko, sadrži kamilicu i hmelj (storeuk.bodyism.com)

 
Izvor: Blic-Žena

RELATED ARTICLES

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

- Advertisment -

Most Popular

Recent Comments

Stefan on Dva od jednom
Zorana on USB meda!
Slobodan on Multi mališan!