U uzbudljivom novom špijunskom trileru oskarovca Stivena Soderberga („Putevi droge“, „Igraj svoju igru“), specijalna tajna agentkinja, odmetnuće se kad otkrije da je nekolicina ljudi kojima je verovala prevarila i ugrozila nju i sve ono što je njoj vredno.
Malori Kejn (Đina Karano) je vrhunski obučeni operativac koja radi za vladinog tajnog preduzimača u najmračnijim, najopasnijim delovima sveta. Pošto je uspešno oslobodila kineskog novinara koji je bio talac u Barseloni, otkriće da je čovek ubijen i da svi dokazi pokazuju da je ona glavni osumnjičeni. Iznenada će postati meta najveštijih plaćenih ubica koji znaju svaki njen trik i shvatiće da je neko izdao. Ali ko? I zašto?
Daleko od kuće, u begu, Malori će izvesti seriju opasnih manevara kako bi lokalni SWAT tim poslala na pogrešan trag, ali će shvatiti da nju prati mnogo opasnija organizacija. Prelazeći brojne internacionalne granice, ona će umaći moćnoj mreži predstavnika zakona i privatnih operativaca sve dok joj ne ostane samo par opcija. Malori će sve više postajati očajna u nameri da spere ljagu sa svog imena i da razotkrije pravog izdajicu. Zbog toga će iskoristiti svoj vojni trening da osmisli genijalnu, ali opasnu zamku. Ali kad situacija izmakne kontroli, Malori će shvatiti da će biti ubijena za tren oka ukoliko ne nađe način da nasamari svog nemilosrdnog protivnika.
Šampionka u mešanim borilačkim veštinama, Đina Karano igra glavnu ulogu pored Čeninga Tejtuma, Majkla Fasbendera, Juana Mekgregora, Antonija Banderasa, Majkla Daglasa i Bila Pekstona.
O produkciji
U svom najnovijem trileru, „Izdaja“, oskarovac Stiven Soderberg ponovo se uhvatio u koštac s ovim popularnim filmskim žanrom, dodajući mu elemente koji će suptilno okrenuti očekivanja publike naglavačke. Kombinujući intrigu i napetost, kompleksne likove i glamurozne internacionalne lokacije sa ozbiljnom akcijom, pravim tehnikama koje koriste specijalni agenti i harizmatičnom junakinjom, reditelj je pomerio shvatanja žanra špijunskog trilera.
Soderberg je svoju muzu za ovaj film našao na potpuno neočekivanom mestu. Video je meč šampionke u mešanim borilačkim veštinama Đine Karano, i zaintrigirala ga je ideja da ona igra u njegovom filmu. Uzbudljiva i zahtevna kombinacija borilačkih stilova poput tajlandskog boksa, karatea, džiu džice, džudoa, rvanja, boksa, kik boksa i kung fua, omogućili su Karanovoj da ubedljivo odigra scene smrtonosnih borbi prsa u prsa koje je reditelj zamislio za ovaj film.
„Znao sam da mora postojati žena pored Anđeline Džoli koja može da trči s pištoljem u ruci,“ kaže reditelj. „Nakon što sam odgledao nekoliko Đininih mečeva, pogledao sam i njene intervjue koji su pokazali da je vrlo iskrena i otvorena osoba koja čvrsto stoji na zemlji. Pala mi je na pamet ideja da bih mogao da ukombinujem moju želju da snimim realističan špijunski film sa njenim vrhunskim poznavanjem borilačkih veština. Ali prvo sam morao da se sastanem s njom i vidim da li je to uopšte zanima.“
Posle prvog sastanka, filmadžije su počele da kroje ulogu Malori Kejn za Karanovu. „Znali smo da će moći sama da odradi sve akcione scene,“ kaže producent Džejkobs. „To je bio ključ, jer je Stiven bio odlučan u tome da ne želi mnogo vatrometa. Nije hteo da publika oseća da su akcioni elementi toliko akrobatski ili opasni da je nemoguće da ih ljudsko biće izvede. Kod snimanja sa Đinom je predivno to što se kod borbi nisu koristili specijalni efekti. Sve je bilo pravo.“
Soderberg je dao sve od sebe da novajliju u svetu glume maksimalno oslobodi. „Mogu samo da zamislim koliko mora biti čudno nekome ko nije glumac da se sastane s rediteljem koji mu nudi da snimi film baziran na njegovoj ličnosti,“ kaže Soderberg. „Ali ona je bila spremna za to. Objasnio sam joj da ćemo osmisliti film koji će se usredsrediti na njene jače strane i u fizičkom smislu i u smislu glume. Nisam planirao da tražim od nje da uradi nešto što je van njenog domašaja.“
Ono što je podiglo njeno samopouzdanje bila je vrhunska ekipa koja je radila na filmu. „Stiven me je okružio najboljim ljudima od početka do kraja,“ kaže Đina Karano. „Bio je uz mene na svakom koraku. Pružio mi je životnu priliku.“
„Stiven i ja smo obećali studiju da ćemo mladu zvezdu okružiti najboljim glumcima,“ kaže Džejkobs. „Juan Mekgregor i Majkl Fasbender su se među prvima priključili ekipi. Onda su došli i Majkl Daglas, Antonio Banderas i Čening Tejtum. Ne samo što su odlični glumci, oni su i izuzetno pristojni ljudi. Svaki od njih je svom liku pružio pravu materiju. I svaki od njih je zaista prihvatio Đinu i pružio joj neverovatnu podršku i ulio joj samopouzdanje.“
Karanova priznaje da je bila toliko neiskusna da je Majkl Fasbender morao da je nauči kako da ponavlja tekst sa drugim glumcem. „Ja to nikad ranije nisam radila,“ kaže ona. „Majkl me je uzeo pod svoje. Zaista nije štedeo svoje vreme. Kad smo došli do scena borbe, osetila sam se odlično, jer sam tu mogla da zasijam. I tu smo mogli da razmenimo veštine.“
Fasbender kaže da je pristao da radi film iz dva razloga. „Meni se u scenariju svidela intriga. Mnogo je stvari koje nisu izrečene. To je špijunski film starog kova, kao oni špijunski trileri koje sam voleo kad sam bio mali. I bio sam uzbuđen što ću sarađivati sa Stivenom Sodebergom. On je toliko samopouzdan da to opušta sve ljude na snimanju. Brzina kojom on snima je fantastična. Mogli smo da otkrivamo scene u hodu. Sve se dešavalo veoma prirodno. Svakog dana sam otkrivao nešto o svom liku, Polu.“
Juan Mekgregor igra Malorinog šefa i bivšeg dečka, Keneta. „Da vam glumac takvog kalibra igra negativca i Malorinog protivnika bilo je izuzetno uzbudljivo,“ kaže Džejkobs. „Juan je uneo dosta dubine u tu ulogu.“
Saradnja sa Soderbergom je bila dugogodišnja ambicija ovog glumca. A kvalitet scenarija je bio samo šlag na torti. „Nisam mogao da se odvojim od njega,“ kaže Mekgregor. „Akcija je bila toliko živa i dobro napisana, a zaplet prilično kompleksan. Ovo je priča u kojoj svako igra sopstvenu igru, posebno Kenet. Dobijate deliće informacija koje usput otključavaju scene. A likovi nisu filmski, već su vrlo utemeljeni u stvarnosti.“
Čening Tejtum igra Erona, koji je na početku filma deo Malorinog tima i njen usputni ljubavnik, a kasnije postaje njen protivnik. Zvezdi filma „G.I. Joe“ je premisa o opasnoj junakinji koja ume da se bije bila privlačna. „Čim sam čuo da Stiven Soderberg snima akcioni film, rekao sam da pristajem da budem u njemu,“ priseća se Tejtum. „Nisam ni morao da čitam scenario. On je uvek inovativan i želeo sam da sarađujem s njim. Kad sam ga na kraju pročitao, pomislio sam da je zaista mudro naći jedan aspekt akcije koji dosad nije bio istražen: realistični špijunski film sa ženom u glavnoj ulozi.“
Majkl Daglas je bio jedini od cele glumačke postave s kojim je Soderberg i ranije sarađivao. „Kad smo Stiven i ja razmišljali o ulozi Koblenca, znali smo da je za nju potreban neko ko je glumačka ikona,“ kaže Džejkobs. „On ima izvanredno prisustvo. Trebao nam je neko ko je ozbiljan i fantastičan glumac. Prvi koji nam je pao na pamet bio je Majkl Daglas.“
Karanova kaže da je njena scena s Daglasom bila najstrašnije iskustvo na celom snimanju. Na pretposlednjem danu snimanja, upoznala se sa oskarovcem na malenom aerodromu u Novom Meksiku. Vreme je bilo užasno, vetar je toliko jako duvao da je napravio pravu mećavu. „Mislim da smo se svi mnogo više trudili jer smo znali da je Majkl tu,“ kaže ona. „Sigurna sam da ja jesam. Bilo je toliko hladno za vreme snimanja naše scene da je suza počela da mi se sliva niz lice dok je on izgovarao svoj tekst. Nisam htela da mu uništim scenu, pa sam je pustila da klizi. Kad smo završili, bila sam toliko uzbuđena jer mi je on aplaudirao zbog toga. Rekao mi je to bilo vrlo disciplinovano s moje strane.“
Za ulogu Rodriga, predstavnika španske vlade koji je organizovao posao u Barseloni sa Kenetom i Koblencom, filmadžije su želele glumca s evropskim šarmom i elegancijom kao i harizmom dovoljno jakom da parira Majklu Daglasu i Juanu Mekgregoru. „Mislili smo da je nemoguće dovesti Antonija Banderasa, međutim, on je pristao da igra tu ulogu“.
Banderas je bio oduševljen Đinom Karano. „Ona je neverovatna devojka i veoma draga za nekog ko može biti prilično opasan,“ kaže on. „Kad je stigla na snimanje u Barselonu za moju prvu scenu, trebalo mi je samo tri sekunde da me njen osmeh razoruža.“
Soderbergova tehnika snimanja brzinom svetlosti oživela je proces snimanja filmova za Banderasa. „Za glumce, brzina kojom Stiven snima je fantastična,“ kaže on. „On samo koristi prirodno svetlo, a danas kad imamo nove tehnologije na raspolaganju, umetnost snimanja filmova je postala veoma demokratična. Impresivno je biti na snimanju s takvom grupom fantastičnih glumaca koje je on spojio, a da snimate kao da se radi o filmu nezavisne produkcije.“
Kontakt: Taramount, www.taramount.com
