Saturday, April 20, 2024
HomeBlueIgrica koja je osvojila svet - Max Payne 3

Igrica koja je osvojila svet – Max Payne 3

Nakon devet godina čekanja Max Payne je ponovo sa nama – nikada jači i ubitačniji, ponovo u borbi za pravdu, ali ne osvetničku. Igrica je samo mesec dana od lansiranja osvojila svet, a verujemo da će se i vama dopasti, kako scenarijski, tako i grafički, naročito ako je pokrenete na nekom moćnom NVIDIA grafičkom akceleratoru poslednje generacije. Hajde da pogledamo šta to Max Payne 3 ima da nam ponudi…

Oni koji su igrali prethodne delove znaju da Maxa život baš i nije mazio. Uvek je bio svojevrsni luzer oko kog su živote gubili svi do kojih mu je bilo stalo, a jedini koji ih je nadživeo je on sam (želeći da nije). Max se zbog toga odmaknuo od hladnih ulica New Yorka (odnosno New Jersey-a) i preselio u suncem obasjan Brazil, međutim ono što ćete shvatiti već nakon pola sata igranja igrice je to da sunčano i toplo ne znači lagodno i da našeg bivšeg policajca nevolja prati bez obzira na kom je kontinentu. Priča je malo manje lična od prethodnih (pogotovo prvog dela) jer ovde Max “obavlja posao” dok je pre bio vođen osvetom. Ono što ćete primetiti je njegova transformacija; naime Max je uvek bio “narodni heroj”, krvario je, primao je batine, metke, pio je do nesvestice, a odavno guta i painkillere poput pez-bombona. Tokom igre on pokušava promeniti i ostaviti prošlost iza sebe, a vama ostavljamo da vidite hoće li mu to uspeti. Moramo priznati da iako je način pričanja priče odličan i cut-scene sekvence u potpunosti dočaravaju situaciju, malo smo ostali nostalgični za starim frame-by-frame strip prikazom, ali vremena se menjaju pa mora i Max s njima.

Meci su nešto na čemu se u ovom serijalu nikada nije štedelo, a ovoga puta ih ima više nego ikada. Kako njih tako i neprijatelja koji su pametniji i dolaze sa svih strana kako bi vam otežali život. Modernizacija serijala je, sada je to očigledno, morala u sebi da sadrži i cover sastav koji je neizostavan u ovakvim igrama. Taj sastav je odrađen odlično, no ono što je još više iznenađujuće je to da ga i vaši protivnici koriste jednako dobro kao i vi, tako da nećete tek tako lako moći očistiti sobu od “neprijateljske gamadi”. Upravo to je ono što većina developera izgleda ne shvata. Vaši protivnici će biti zabavni i izazovni ako su pametni i koriste ono što igra pruža, a ne zato što će se staviti dve dodatne linije health bara koje će produžiti njihov životni vek. Sve pohvale na odrađenom poslu što se A.I.-a tiče, a možemo istaknuti i fini ogledni primerak za buduće igre. Naravno igra zbog toga uopšte nije lagana, a kada se čini da nema izlaza, tada na scenu stupa…

Bullet time (ili neka varijacija istog) je danas u igrama više nego što nije, a većinom nije ni odrađen kako treba. Za sve takve igre “tata” se vratio kako bi vam još jednom pokazao kako se to radi. Usporavanje vremena i eliminacija neprijatelja sa 3-4 headshota je zabavnija nego ikad. Pogotovo kad se uzme u obzir da on više nije toliko nadmoćan koliko je nekad bio. Obzirom da postoji sistem zaklona, vama bullet time ništa ne vredi ako se neprijatelj skriva iza zida, a to se pogotovo odnosi na skokove iz kojih je poprilično teško pogoditi čoveka ako mu se vidi samo 1/3 glave. Nadalje svaki skok će rezultirati Maxom na podu, što možda zvuči nevažno, ali kada se bacite među desetak neprijatelja, a treba vam 2-3 sekunde da ustanete, nećete se baš lepo provesti. Hud je takođe minimalistički, gde osim male ikone za zdravlje i brojačem municije u donjem desnom uglu nema ništa osim nišana, koji je zapravo samo mala tačkica koja se zacrveni kada se nalazi na meti. Iako je suludo govoriti o realnosti u igri koja usporava vreme i suočava vas sa stotinama neprijatelja, moramo priznati da ovakvi mali detalji ostavljaju utisak da ne igrate igru, već da je proživljavate.

Grafički, igra je u ovom trenutku “vrh vrhova” u svom žanru, a i šire. Brazil izgleda naprosto fantastično – kako visoki neboderi bogataša, tako i siromašne favele ili fudbalski stadion. Obzirom da smo mi nepopravljivi nostalgičari, ono što se nama najviše svidelo su flashback nivoi gde se Max u svom karakterističnom kožnom kaputu i sa ružnom kravatom na snegu napucava sa italijanskim mafijašima (scena na groblju je nezaboravna). Govorni deo igre je odrađen kao i prethodnici – savršeno. James McCaffrei je još jednom Max Paine, a prati ga ekipa malo poznatih, ali vrlo dobrih glumaca koji su svoj posao odradili tačno onako kako je bilo potrebno da vas uvuku u igru. Ono što je neobično je to da se pola igre priča na portugalskom jer ipak ste u Brazilu, a to je još jedan element koji doprinosi već spomenutoj realnosti. Zvučni efekti su takođe na istom nivou i već po zvuku ćete znati kad neko puca na vas iz uzi-ja, a kada iz kalašnjikova.

Igru smo igrali na Asus-ovoj GeForce GTX 680 grafičkoj kartici i možemo vam reći da je igra prosto letela. NVIDIA je sa novim GeForce-om zaista uradila dobar posao a dodaci koje vam NVIDIA pruža poput PhysX-a i 3D Visiona vam ovu igricu mogu učiniti još atraktivnijom. Upravo zbog toga Max Payne 3 preporučujemo svim gamerima kao obavezno štivo ovog leta. Uživajte!

RELATED ARTICLES

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

- Advertisment -

Most Popular

Recent Comments

Stefan on Dva od jednom
Zorana on USB meda!
Slobodan on Multi mališan!