Ko je Stefan Unić ?

Ja se predstavljam uvek jednom jedinom rečju ČOVEK. To zvanje mi je važnije od svih nagrada, priznanja, titula, medalja koje imam. Bavim se naukom i istraživanjem. Od malih nogu sam maštao da postanem glumac ili novinar, ali me je tok sudbine skrenuo i doveo na ovaj put, a to je put nauke i istraživanja. Voleo sam još od malih nogu da čitam, pišem i takmičim se, nikada mi nije bila važna pobeda, već učešće na takmičenju. Hobi mi je pevanje, umetnost i plivanje. Bavio sam se plivanjem sedam godina u Kruševcu i bio sam uspešan na tom polju, osvajao sam neke od nagrada. Glumom sam se bavio profesionalno tri godine u Kruševcu i takođe učestvovao na raznim predstavama. Volim druženja, upoznavanje sa novim drugarima sa kojima volim da sklapam prijateljstva. Veliki značaj na sadašnji moj uspeh je imala moja baka, koja me je od malih nogu učila da krenem da se bavim naukom, čitala mi je neke od naučnih radova i pričala o naučnicima, u početku mene to nije interesovalo, ali mi je u glavi negde ostalo. A sada kada se time bavim, sećam se tog vremena sa bakom, vremena provedenih čitajući knjige. U društvu sebe nikada ne predstavljam da visokom nivou da sam poznat i uspešan već sam uvek u liniji sa drugima, nikada me slava nije ponela i podigla u visine da se ja uobrazim, jer nisam tako vaspitan, ja potičem iz domaćinske porodice u kojoj se uvek poštovala tradicija, kultura, vera i drugi ljudi, tako sam vaspitan. Živim na selu i time se ponosim, za gradom nikada nisam patio, jer tamo nikada ne bih imao ono što imam na selu, a to je mir.

Zašto ste veći grad, zamenili manjim ?

Puno puta u životu sam imao prilike da odem da studiram u inostranstvo, ali ja to nikada nisam želeo, na ponude nisam čak ni razmišljao već uvek sam imao spreman odgovor NE. Ja sam rođen u Srbiji I svoju zemlju volim, nikada nisam ni razmišljao da odem I da sam otišao patio bih, jer sam emotivna osoba I osoba koja je privržena za svoju porodicu, mesto, drugare. Možete biti veoma srećni I uspešni I u malom mestu, to nije nikakav problem samo ako želite I hoćete, ali prepreka je mnogo to morate imati na umu. Nekada su  svi bežali iz sela u gradove, a sada je obrnuto beže iz gradova u selo, zašto, pa vidite i sami. Koliko su gradovi zagađeni, dok na selu tih problema nema toliko kao u gradu. Ja sam odrastao na selu I time se ponosim, drugačije sam vaspitan od druge dece I imam osobinu koju najviše volim, a to je da pomognem drugima u bilo kojoj situaciji. Današnja deca se vaspitaju na potpuno drugom polju, a to je polje puštanja da ih vaspita ulica, ako danas kažeš da si iz sela, onda nisi IN nego si nešto najgore. Danas su deca puštena da ih vaspita ulica I kafici, jer roditelji nemaju puno vremena da im se posvete I deca rastu u problematične ljude, I šta dobijamo na kraju….

Mladi su najzdraviji deo naše nacije, u kom smeru idu oni u tom smeru idemo svi mi, država, svet. Mene je u uvek interesovalo mišljenje mladih ljudi, da vidim šta oni misle, kako oni razmišljaju, kako oni gledaju na problem, to mi je bilo važno. Uvek primetime koje je dete sa sela, akoje iz grada, to se danas primeti. Kućno vaspitanje se neuči.

 

Šta za vas predstavlja sama ideja INOVATOR, koji su vaši razlozi da se time bavite?

Biti inovator danas je privilegija i poziv koji se ne odbija. Drago mi je da sam jedini inovator iz Srbije, to mi predstavlja posebnu čast. Moj pradeka koji se zvao Živan je prvi konstruisao i napravio vodenicu na Nišavi i bio je poznat inovator 20. veka ipak nije želeo da vodenica dobije ime po njemu, ali je zato ušao u knjigu značajnih ljudi Niškog okruga. Moj deka sada Živan je takođe konstruisao i napravio presu za ispravljanje tvrdog metala, raonika i drugih stvari i takođe je poznat inovator. Ja potičem iz inovatorske porodice i to mi je u krvi jednostvano, nastavljam tradiciju. Volim taj poziv i trudim se da ga obavljam sa velikim zadovoljstvom. Nikada do sada nisam razmišljao u nekom drugom pravcu, ali da želim da postanem jednog dana uspešan glumac, to da, u tom pravcu sam razmišljao, ali me je život poveo ovim putem i drago mi je zbog toga.

Kako ocenjujete odnos društva, prema ljudima kao vi – Inovatorima?

Ljudi se čude, ne znaju šta znači biti inovator. Kada ste sa nekim u komunikaciji I kada vas pita čime se bavite, a vi kažete da ste inovator oni ne znaju ni šta je to, ali zato znaju da kažu ma šta će ti to, od toga hleba nema, uzmi ti radi nešto konkretno, šta će tebi nauka I praktično vas ubijaju u pojam, ali ja nisam neko ko će to prihvatiti, kada počnu takvi razgovori ja jednostvano odem ne želim čak ni da slušam. Nikada nisam toliko slušao lljude oko sebe, već sam slušao sebe I osobe u koje verujem I nikada do sada nisam imao problema. Ako ste osoba koja zna šta želi, čemu teži I ima cilj vi ste praktično neuništivi na tom polju I nikada nećete biti u konfrontaciji sa drugim ljudima, ja sam četo puta, puno puta bio u konfrontaciji ali sam uvek izlazio kao pobednik, nikada nisam podlegao pritiscima drugih ljudi. Potrebno je da se ljudi naviknu na ono što radite, za to je potrebno nekada dve, tri, pet ili deset godina da se ljudi naviknu na vas, a možda se I nikada neće navići na vas, ali vas to ne treba da čudi, već samo trebate slediti svoj put I svoj cilj, tako sam ja uvek radio.

Osim vašeg rada u polju inovacija, šta je vaša druga ljubav u životu ?

Pored inovacija, moja neostvarena ljubav za kojom patim svakoga dana je gluma. Zašto nisam upisao Fakultet dramskih umetnosti, neznam ni sam. Gluma je moja životna želja, voleo bih time da se bavim I od toga živim, ali ja uvek kažem ni sada nije kasno, a možda I jeste nikad se ne zna. Život je pun prepreka I nikada nećete znati gde će vas odvesti. U razgovoru sa drugim ljudima četo mi kažu: Stefane vi pričate kao zrela osoba I neko ko je mnogo teško prošao u životu a imate samo 22 godine, a ja im kažem, a otkid znate da nisam svašta prošao u životu. Ja bih o svom životu imao roman da napišem, šta sam sve proživeo I sa čime sam se sve suočavao, I nikome ne bih poželeo da ima život kao ja I da prođe toliko problema u životu, ali izdržao sam I pobedio sam. Imao sam puno ljubavi prema raznim stvarima I poslovima kojima sam želeo da se bavim ali nisam imao uvek uslova za to I ne stidim se to da podelim sa drugima, neki to kriju, ja sam uvek javno pričao o svom životu I želeo da pokažem ljudima da I neko ko je uspešan I slavan prolazi teško u životu.

Čemu se nada Stefan ?

U našem narodu nada poslednja umire. Ja sam zadovoljan svojim životom, nikada nisam želeo da imam nešto više I da patim zašto nemam ovakav auto ili ovakvu kuću. Kada sam uvideo sa kakvim se glupostima I prozaičnim stvarima zaluđujem bilo mi je teško. Kada vidite ljude da žive sa 15 ili 16 hiljada dinara I školuju dvoje decu, da neko ko je kućio kuću 40 godina može da je prodaju za 6 hiljda eura I vidite kako neko za autobusku kartu mesečno ih košta 17 hiljada a oni imaju platu 19 hiljada I vidite stalno tu neku paniku od neizvesnosti egzistencijalne, prosto je nepristojno da pričamo o sreći I da se razmećemo što bih sada voleo ovakav luster ili ovakve cipele. Trebate uvek biti zadovoljni svojim životom I nikada ne treba kukati I žudete za nešto više. Ljudi hrle za novcem I bogatsvom ali sreće nemaju. Nadam se da će nam biti još bolje.

Kažite nešto za se one koji žele da krenu istim putem kao i vi , da postanu inovatori…

Ovaj put je težak I pun uspona, ko to može da izdrži neka krene putem inovatora. Danas baviti se inovacijama je mnogo teže prepreka je kao što sam rekao puno I retko ko može da izdrži taj put. Ja sam uspeo I izborio se uglavnom sam, niko mi nije pomogao, ali sam se dano-noćno borio I trudio I napor se isplatio. Mladi ljudi današnjice nisu naviknuti na to već su naviknuti da im se sve servira na tacni I donese, I kada krenu I naiđu na prvi problem oni odustaju, jer nemaju hrabrosti da nastave dalje. I kako sada oni da se bave inovacija? Ni sam ne znam! Ali kada vidim da mladi ljudi hoće da krenu mojim stopama onda mi je drago i želim da im dam punu podršku uvek, i uvek će tu podršku od mene imati, nikada neću nikada odbiti već su svakom da pomognem onoliko koliko je u mojoj moći, jer znam šta sam sve prošao i želim drugima da pomognem bilo koliko. Mnogo malo ljudi kreće u naučne vode, sve manje i manje, taj broj sada u Srbiji je katastrofalan, neću ni da izgovorim. Zašto mladi ljudi ne krenu putem istraživanja i inovacija nije mi jasno, ako imaju podršku koju ja nisam imao i imaju dobru finansijsku podršku, koju ja nisam imao, ne vidim razlog zašto se ne bih time bavili. Ali zato su kafići sve puniji, diskoteke samo vre i takmičenje ko puši kvalitetnije cigare i vozi skupoceniji auto. I šta više reći, a ne zaplakati……

Stefan Unic na instagramu