Kako nam je pivo podarilo civilizaciju

Ljudi su socijalne životinje, ali ono što je još važnije, mi smo i socijalno stegnuta bića. Čoveku je bilo potrebno nešto da mu pomogne da se oslobodi određenih stega kako bi civlizacija napredovala. Bilo mu je potrebno pivo.
Ovoj drugoj činjenici možemo dugovati zahvalnosti pošto nas je ona održavala u životu od našeg postanka. Pet ključnih socijalnih instinkata, dalo je strukturu i snagu našim primitivnim krdima. Ona su nas bezbedno držala međuzavisnim, starala su se da obavljamo naše dužnosti, sprečavala nas da nanosimo zlo drugima i odvojila od ovog socijalnog kotura kada je on postao opterećenje zajedničkim resursima. To je bio način da naši preci sarađuju, napreduju, da se razmnožavaju – i proslede svoj DNK narednim generacijama.
Međutim, ovi isti socijalni instinkti nisu bili spremni da se prepuste istraživanju, umetničkom izražaju, romansi i eksperimentisanju – drugim ljudskim nagonima koji takođe predstavljaju važan deo svake civilizacije. Kako bi oslobodili ove „druge“ nagone, bilo nam je potrebno nešto što bi sputalo jasno utvrđene socijalne norme koje su nas do tog trenutka držale u životu. Bilo nam je potrebno nešto što bi nam povremeno omogućilo da se odvojimo od našeg krda ili barem ublažilo bes kada bismo to uradili. Bilo nam je potrebno pivo.
Srećom, naši preci, poput drugih životinja, često su nailazili na fermentisano voće ili žitarice koje bi potom probali. Kako je ovo drevno otkriće evoluiralo u prvu pijanku, još nije poznato. Ali ono što je jasno, vremenom je evoluiralo, možda čak i pre 10.000 godina.
Trenutna teorija smatra da su žitarice prvo korišćene kao hrana, međutim, pojedine teorije tvrde da su ljudi uzgajali i skladištili žitarice za pivo znatno pre nego što su ga koristili za hleb. Jednom kada su efekti ovih ranih piva bili otkriveni, vrednost piva sigurno je odmah bila uočena. Uz pomoć piva ljudi su mogli da uguše instinkte koji su ih držali u krdu. Razgovori oko vatre bez sumnje su dobili potpuno novu dimenziju – bolno stidljivi, ljudi su napokon mogli da kažu ono što im je na umu.
Međutim, alkohol je imao i znatno ozbiljnije posledice. Vremenom, ljudi su postali znatno slobodoumniji. Razvili su se saradnja i kreativnost. Pojedini dolazi ukazuju na to da je alkohol takođe bio i pomoćno sredstvo pri odlučivanju. U Nemačkoj i Persiji, kolektivne državne odluke donosile su se nakon par toplih piva i onda potvrđivane sutradan kada su svi bili trezni. Pivo je u pojedinim nestalim civilizacijama bilo toliko važno da mu je bila davana uloga platežnog sredstva.
Danas ljudi piju usled brojnih socijalnih nervoza ili kako bi izbegli napade panike – poremećaja koji mogu biti rezultat tih prvih primitivnih instinkata koji rade prekovremeno. Uprkos svemu, mesto piva u razvoju brojnih civilizacija sasvim sigurno zaslužuje zdravicu. Kao što je Ben Frenklin primetio: „Pivo je živ dokaz da nas Bog voli i da želi da budemo srećni“.
 
Izvor: B92