Koliko muškarci misle o seksu

Mnogi veruju u mit da muškarci pomisle na seks na svakih seda sekundi. Međutim, ako imamo u vidu da to znači da misle o “nestašlucima” 7.200 puta dnevno, jasno je da je to nemoguće.
Stvarne brojke o tome koliko često muškarci misle na seks ne mogu se naučno utvrditi. Ono što istraživači mogu, je da ispitaju ljude o tome o čemu misle.
Naučnici to zovu “uzorkovanjem iskustva”.
Tako su u nedavnoj studiji na Univerzitetu u Ohaju istraživači dali ispitanicima tastaturu sa tri dugmeta – za seks, hranu i san – koja bi trebalo da pritisnu svaki put kada pomisle na neku od tih stvari. Studija je pokazala da prosečan muškarac pomisli na seks “svega” 19 puta dnevno.
Međutim, možda je način na koji je ispitivanje izvedeno uticalo na konačne rezultate, smatra kognitivni psiholog Tom Staford, koji nije učestvovao u studiji. Dakle, ako kažete ljudima da moraju da primete svaki put kada misle na nešto, možda oni češće misle na te stvari.
Drugi istraživači, koji koriste drugačije metode uzorkovanja, dobijaju drugačije rezultate. Tako je u studiji koja je podrazumevala popunjavanje upitnika sedam puta dnevno, otkrila da muškarci misle na seks ređe nego na hranu, san, ličnu higijenu, društvene kontakte, odmor i kafu.
Savršena tehnologija direktno bi merila moždanu aktivnost ispitanika i nekako prevodila rezultate u broj, ali čak bi i to bilo veoma teško.
Šta se smatra “mišlju” nije jasno definisana stvar. “Postoji i problem toga što misli nemaju prirodnu mernu jedinicu”, piše Staford. “Misli nisu razdaljine, koje merimo centimetrima, metrima i kilometrima. Šta uopšte čini misli? Koliko velike treba da budu, da bi bile merljive? Da li ste imali jednu, mnoge ili nijednu dok ste čitali ovo?”.
Možda je još zanimljivije pitanje zašto moramo da merimo sve što postoji. Da li je važno koliko često muškarci misle na seks – 12, 19, ili 400?
Ovi brojevi smanjuju čitavu grupu argumenata o relativnoj seksualnosti i normama muškaraca i žena odvajajući osećanja od živih iskustava ljudi.
To možda može biti korisno u retorici, kako bi se dokazalo da muškarci “nisu tako fini”, ili da su žene “smernije”, ali podaci kazuju više o ograničenjima nauke da meri prirodu ljudske seksualnosti, nego o samoj seksualnosti.