Ljubaznost i pomaganje drugima ne samo da će vas usrećiti nego i smanjiti rizik od infarkta i depresije. Dobrota je ključna za opstanak zajednice i zbog nje su ljudi napredovali kao vrsta, pokazalo je američko istraživanje u kojem se analiziralo društvo još od antike.
Predodređeni smo da pomažemo drugima te samo dobrota može da objasni i evolucijske enigme. Čovek koji laže ili kojem je neprijatno crveni i tako odaje svoje “slabosti”.
– Iako bi prema svim zakonitostima prirodne selekcije ta osobina morala da izumre, preživela je zbog zajednice. Ljudi su društvena bića i žele da znaju ko je dobar, a ko ne – ističe profesor Sem Bovles.
Osim što ljubaznost jača društvo, pomaže i pojedincima. Ljudi koji svakom strancu pridrže vrata da bi ušao iza njih još mesec dana su srećniji od onih koji su to učinili samo jedanput, pokazalo je američko istraživanje.
Nije presudno pitanje da li ste bili ljubazni prema nekome koga volite ili strancu.
- – Veliki čin ljubaznosti prema nekome ima značajne socijalne posledice: možda steknete novog prijatelja, možda vam se velikodušno zahvali, ali u svakom slučaju usrećujete i sebe i njega – objašnjava organizatorka istraživanja, profesorka Sonja Libomirski.
- Na primer, ako strancu platite kafu (možda zato što je zaboravio novčanik), verovatno ćete malo pričati, a ako preuzmete na sebe brigu da starijem susedu svaki dan donesete ono što mu treba iz prodavnice, stvorićete verovatno kvalitetan odnos.
Samo “hvala” jače čak i od novčane nagrade
- Istraživanje u kojem su roditelje, koji su kasnili u školu po decu, novčano kaznili pokazalo je da su nakon toga kasnili dvostruko češće, a manje su kasnili nakon što im se učiteljica zahvalila.
- Zahvalnost mozak doživljava kao odgovornost prema drugom, a novac kao odgovornost prema sebi.
- Ljubaznost pobeđuje strah, ljutitost i stres. Ljubaznost može pomoći u regulisanju naših emocija, što opet ima pozitivan uticaj na naše zdravlje.
- Teško je biti besan, ljut, ogorčen ili u strahu kad jednom pokažete nesebičnu ljubav prema drugom i osetite pozitivne efekte toga, ističu stručnjaci.
Pomaganje jača imunitet i mozak
- Oni koji su redovito pomagali drugima imali su bolje mentalno zdravlje i manju mogućnost da padnu u depresiju. Istraživanja pokazuju da će takvi ljudi ređe oboleti od hroničnih bolesti i da najčešće imaju bolji imunitet.
Dobro se dobrim vraća
- Ljubaznost i geni koji regulišu proizvodnju dopamina, povezani su, pokazalo je izraelsko istraživanje.
- Nakon što su pomagali drugima, ispitanici su bili zadovoljniji i imali više samopouzdanja pa stručnjaci stoga tvrde da je altruizam motivisan i sopstvenim interesom. Ali ako se i onaj koji pomaže i onaj koji prima pomoć osećaju dobro – još bolje. Ljubaznost je stvar izbora, stav da možete da promenite nečiji život, makar i nekom sitnicom.
- Hormoni deluju i obrnuto. Istraživači Bib Latane i Džon Derli otkrili su fenomen poznat kao efekt promatrača: kad nekome treba pomoć na javnom mestu, što je više ljudi oko njega, to je manja verovatnoća da će mu neko pružiti pomoć zato što svi žele da pobegnu od gužve i pretpostavljaju da će drugi preuzeti odgovornost.
- Takvo ignorisanje trenutno ubrzava puls i utiče na lučenje hormona stresa, a dugoročno ruši samopouzdanje. Jedini ljudi koji mogu da ignorišu druge bez posledica su psihopate.
Nasmejte se
- Ljudi koji su srećniji ne samo da okolinu posmatraju vedrije nego i dozivaju srećne okolnosti.
- Nasmešenim ispitanicima kojima je pukla kesa s namirnicama prolaznici su i do 70 odsto češće priskočili u pomoć nego namrštenima koji su opsovali, pokazala je britanska studija.
Novac usrećuje, ali samo ako ga trošite na druge
- Ljudi koji novac troše na iskustvo, odnosno doživljaje poput koncerta, srećniji su od onih koji kupuju materijalne stvari, pokazalo je američko istraživanje.
- Ipak novac još više usrećuje ako iskustvom “počastite” nekoga drugog.
Izvor: 24sata
