Zadatak instruktora vožnje je da polaznika nauči osnovnim tehnikama upravljanja vozilom, ali i ponašanju u saobraćaju. Da ga upozna sa zakonskim odredbama i njihovom primenom u svakodnevnoj vožnji, ali i nauči a prepozna opasne situacije i kako se one izbegavaju.
Slavoljub Sandić radi kao instruktor vožnje oko 35 godina. Za to vreme obučio je preko 2.500 kandidata. Svaki dan je na beogradskim ulicama i kako kaže, nagledao se svega i svačega. Generalno, kultura u saobraćaju je na veoma niskom nivou i saobraćajne propise ne poštuje ogroman broj vozača – konstatuje Sandić.
I dok neke od grešaka nisu prevelika pretnja po bezbednost, već su više „ples po nervima“ ostalih učesnika u saobraćaju, neke su ozbiljan rizik po bezbednost. Najgore od svega je to što dolaze od ljudi koji nisu početnici što se njihov broj meri u desetinama u toku jednog dana. Iskusni učitelj vožnje za „Auto Bild“ navodi najčešće opasno ponašanje vozača.
1. Vožnja iznad ograničenja
- Ubedljivo najčešći prekršaj. Iako je brzina u naselju ograničena na 50 kilometara na sat, veliki broj vozača se ne libi da papučicu stisne do 80 kilometara na čas. To dovodi do niza situacija koje zahtevaju komplikovana i rizična rešenja. Primera radi, ako se neko uključuje malo neopreznije iz sporedne ulice pri brzini do 50 km/h teško može da dođe do iznenađenja, dok veća brzina može da uzrokuje nagli prelazak u suprotnu traku – priča Slavoljub Sandić.
2. Nepropuštanje pešaka
- Teško je i pretpostaviti koliko se puta dogodi u toku dana da automobile jednostavno projuri, iako pešak stoji na pola ulice nasred pešačkog prelaza. Problem koji jedino može da se reši uvođenjem video-nadzora jer nema toliko pripadnika saobraćajne policije koji bi pisali kazne. Od prvog časa kandidate učim da obraćaju pažnju na pešake. Još na 50 metara od pešačkog prelaza govorim im da pripaze i da obrate pažnju da li kod pešaka postoji namera da stupi na kolovoz. Često se dešava da se pešaci pojave iza autobusa koji se zaustavio na stanici i to su veoma opasne situacije – objašnjava sagovornik “Auto Bilda”.
3. Nepoštovanje znaka “Stop” i obrnutog trougla
- Ako se vozaču koji se kreće putem sa prvenstvom prolaza iznenada iz sporedne ulice pojavi vozilo na daljenosti od 15 metara, pri brzini koja nije veća od dozvoljene, biće problema jer je pitanje da li će moći bezbedno da se zaustavi ili će morati da pribegava komplikovanim rešenjima. Zato je, navodi Slavoljub Sandić, veoma opasno nepoštovanje prvenstva prolaza, a ukoliko se kandidatima „usadi” zaustavljanje na znak „Stop“ napravljen je bitan korak ka izbegavanju potencijalno opasnih situacija.
4. Telefoniranje u vožnji
- Ponašanje koje je, nažalost, prisutno kod ogromnog broja vozača. To za posledicu ima smanjenje pažnje, pa se zato često dešava da vozač koji telefonira ili kuca sms poruku naglo koči ili menja pravac kretanja. Zato polaznicima uvek skrećem pažnju da gledaju retrovizor i proveravaju da li vozači iza njih telefoniraju. Video sam na desetine opasnih situacija koje su uzrokovane upotrebom mobilnog telefona – priča Sandić.
5. Opasna vožnja motociklista
- Naš sagovornik objašnjava da mnogi vozači dvotočkaša ne poštuju pravila u gradskoj vožnji i da su prava pretnja. Ne samo da se provlače između automobila dok kolona stoji, već to rade pri brzinama od 50 ili 60 kilometara a sat. Njihov način razmišljanja je da ih svi vide, što je velika zabluda. Jer zaista je teško pratiti njihovo retanje kad su čas sa leve, čas sa desne strane. Takav način vožnje je najopasniji po njih same jer pad sa motocikla često znači višestruke povrede, a još ako se uzme u obzir koliko vozača motocikala nema zaštitnu kacigu i ostalu opremu, jasno je koliki su rizik – navodi Sandić
6. Držanje odstojanja
- Vozači u Beogradu, ali i u Srbiji, imaju naviku da se “nabijaju” u automobil ispred. Dovoljan je jedan trenutak neopreznosti da dođe do kasnog kočenja i za tili čas ste skrivili sudar. Često se dešava da dođe do sudara više automobila, gde po pravilu najveću štetu pretrpi automobil koji se alazi u sredini jer pretrpi udarac i sa prednje i sa zadnje strane. Vozači naročito treba da budu oprezni kada se približavaju semaforu jer teško je predvideti da li će neko kad se upali žuto svetlo dati gas i projuriti ili naglo pritisnuti kočnicu. Nažalost, ima dosta automobila kojima zadnja stop-svetla ne rade, što je dodatna opasnost – objašnjava iskusni instruktor vožnje.
7. Nepropisno prestrojavanje
- Prekršaj koji se na gradskim ulicama može videti na svakih nekoliko minuta. Tu spada i naglo menjanje traka, a naročito na mestima gde je u desnoj traci parkiran automobil sa upaljena sva četiri migavca, ili na delovima puta gde se formirala kolona. Ovakvo ponašanje, prema rečima našeg sagovornika je takođe veoma opasno, jer pri prelasku iz jedne u drugu traku automobil može da se nađe u “mrtvom uglu” vozača koji se nalazi ispred.
8. Neuključivanje pokazivača pravca
- Evo kako ova greška izgleda u praksi. Automobil ispred vas odjednom bez uključenog migavca skreće desno. Kad neko menja pravac prirodno je da ukoči i eto problema ukoliko to ne očekujete. U Beogradu se veliki broj lakših saobraćajnih nezgoda dogodi kao direktna posledica vožnje bez uključivanja pokazivača pravca.
Izvor: mojauto
